*(Napomena: Tekst je urađen uz pomoć veštačke inteligencije, uz korišćenje saopštenja i izjava svih aktera)
Bujanovac, Preševo, 16. juli 2025. – Poseta predsednika Koordinacionog tela Aleksandra Martinovića Preševu i sastanci sa lokalnim albanskim liderima doneli su mešovite poruke o saradnji i napretku, dok je nastavak dijaloga sa Nacionalnim savetom Albanaca u Bujanovcu prekinut zbog spora oko prisustva zastave Albanije u sobi za sastanke. Neslaganja oko statusa Kosova i prava na prebivalište dodatno opterećuju odnose u regionu.
Događaji u Preševu i Bujanovcu tokom posete Martinovića i vd direktora Službe KT Nenada Mitrovića u utorak još jednom su osvetlili složenost odnosa između predstavnika države i albanske zajednice u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa. Iako su teme razvoja i unapređenja života građana prisutne u razgovorima, simbolika i politička pitanja vezana za nacionalni identitet ostaju kamen spoticanja.
Poseta Preševu – fokus na razvoj i dijalog
Martinović i Mitrović su najpre posetili Preševo, gde su se sastali sa predsednicom opštine Arditom Sinani i obišli nekoliko tamošnjih lokacija. Cilj susreta bio je produbljivanje saradnje i unapređenje dijaloga o ključnim pitanjima poput infrastrukture, obrazovanja i privrednog razvoja.
Martinović je istakao spremnost Vlade Srbije da ulaže u razvoj i obezbedi ravnomerni regionalni napredak, naglašavajući saglasnost oko tema kao što su nova radna mesta, investicije i vodosnabdevanje:
“Oko određenih tema imamo različita mišljenja, dok se oko drugih u potpunosti slažemo… Tu postoji apsolutna saglasnost…, navodi se u saopštenju KT.
Predsednica opštine Sinani, međutim, istakla je fundamentalne razlike oko statusa Kosova, naglašavajući:
“Kosovo je država i to nije samo politički stav, već realnost koju treba priznati da bismo mogli da gradimo partnerstvo.“
Što se tiče problema pasivizacije prebivališta, Martinović je pojasnio da je proces regulisan Zakonom o prebivalištu i boravištu i primenjuje se na celoj teritoriji Srbije, te da prebivalište može biti vraćeno:
“Pasivizacija nije apsolutna niti konačna i prebivalište može da se vrati u redovno stanje kroz proceduru koja je predviđena zakonom.“
S druge strane, Ragmi Mustafi, funkcioner Partije za demokratsko delovanje, izražava potpuno drugačiji stav o ovom pitanju:
“Poseta predsednika Koordinacionog tela još jednom je pokazala da Srbija želi da govori o ekonomskom razvoju koristeći iskrivljeni i zatvoreni pristup osnovnim pravima Albanaca u Dolini. On je ovaj proces nazvao ‘zakonskim’, ali svaki građanin u Dolini zna da pasivizacija nije sprovođenje zakona, već sistematsko brisanje Albanaca iz matičnih knjiga, smatra Mustafi.
On ističe da se pasivizaciju adresa ne posmatra kao legalan proces, već kao sistematsko izbacivanje Albanaca iz zvaničnih evidencija, što ima direktne posledice na prava na obrazovanje, zapošljavanje i političko predstavljanje.
Zastava kao simbol raskola
Nakon posete Preševu, planirani sastanak između Martinovića i predsednika Nacionalnog saveta Albanaca Enkela Redžepija u Bujanovcu nije održan. Prema saopštenju NSA, razlog je bio zahtev Koordinacionog tela da se ukloni zastava Albanije iz prostorije gde je trebalo da se sastanu.
Predsednik Saveta Enkel Redžepi poručio je da je Martinović prethodno bio obavešten da će zastava biti prisutna u prostoriji, te da je zahtev za njeno uklanjanje pokušaj osporavanja legitimiteta Saveta:
„Ovi zahtevi su u suštini pokušaj osporavanja legitimiteta Nacionalnog saveta kao institucije koja predstavlja Albance. Loše režiran scenario, jasna slika netrpeljivosti aktuelne srpske političke garniture.“
Redžepi je naglasio da je sastanak mogao da se održi jedino u prostorijama Saveta, gde je zastava inače istaknuta, dok su predlozi Koordinacionog tela o održavanju susreta u njihovim kancelarijama ili na „neutralnoj lokaciji“ odbijeni.
Koordinaciono telo: Sastanak Sa Redžepijem nije održan zbog zastave Albanije
Sa druge strane, Koordinaciono telo saopštilo je da je zahtev za uklanjanjem zastave u skladu sa zakonima, kao i da su ponudili alternativnu prostoriju za sastanak, što je odbijeno. Nakon toga su predstavnici Koordinacionog tela napustili prostorije Saveta.
Tema sastanka trebalo je da bude realizacija Akcionog plana za period 2023–2026, usvojenog od strane Vlade Srbije, ali Nacionalni savet je insistirao da se o dokumentu razgovara na višem državnom nivou, uz detaljne izveštaje.
Analiza i implikacije
Ovi događaji pokazuju duboke tenzije između predstavnika srpske države i albanske manjine u tri opštine. Dok Koordinaciono telo insistira na zakonskim procedurama i ekonomskom razvoju, albanski lideri traže poštovanje simbola i priznanje manjinskih prava, status Kosova, priznavanje diploma što je sve, kako podsećaju, deo do sada potpisanih sporazuma između države i predstavnika Albanaca, uz posredovanje međunarodne zajednice.
Zastava Albanije postao je ključni element u nesuglasicama, predstavljajući više od nacionalnog obeležja – simbol je identiteta i legitimnosti za albansku zajednicu, dok ga zvaničnici Srbije vide kao potencijalni izazov teritorijalnom integritetu.
Razlike u pristupu problemu pasivizacije adresa dodatno komplikuju situaciju. Za srpsku stranu, u pitanju je zakonska mera, dok albanski predstavnici to doživljavaju kao sistematsko izbacivanje i diskriminaciju.
Bez međusobnog uvažavanja ovih ključnih pitanja, svaki dijalog ostaje otežan, a razvoj i integracija regiona ugroženi.
