Bujanovac, 14. oktobar 2025. Prenamena objekta „Sigurna kuća“ u Vranju, koji već deset godina pruža utočište ženama i deci žrtvama nasilja, izazvala je oštre reakcije javnosti. Novi pravilnik grada predviđa da se u ovom prostoru mogu smeštati i druge ugrožene grupe – žrtve zlostavljanja, deca žrtve zanemarivanja i osobe pod sumnjom da su žrtve trgovine ljudima, što organizacije za zaštitu žena ocenjuju kao opasno i protivno svrsi zbog koje je Sigurna kuća osnovana.
Sagovornici portala Slobodna reč upozoravaju da bi takva prenamena mogla ugroziti bezbednost postojećih korisnica i dovesti do kršenja ugovornih obaveza prema Fondu B92, koji je bio jedan od ključnih partnera u izgradnji vranjske Sigurne kuće.
Upravitelj Fonda B92, Veran Matić, podseća da je ugovorom jasno precizirano da se objekat ne može koristiti u druge svrhe bez saglasnosti Fonda, piše Slobodna reč.
„Sigurna kuća u Vranju izgrađena je isključivo kao sklonište za žene i decu žrtve porodičnog nasilja. Njena veličina i struktura ne omogućavaju odvajanje različitih kategorija korisnika. To može dovesti do ozbiljnih bezbednosnih rizika“, kaže Matić.
On dodaje da Fond nije bio konsultovan niti je dao saglasnost za promenu namene objekta, te da će zahtevati poštovanje ugovornih obaveza.
Sa druge strane, gradska većnica zadužena za zdravstvo i socijalna pitanja Danijela Milosavljević tvrdi da se novim pravilnikom samo administrativno uređuje ono što je u praksi već postojalo, i da će svi korisnici biti bezbedni.
„Najvažnije je da se svaka ugrožena osoba može zbrinuti u okviru kapaciteta Centra. Ako se ljudi ne osećaju bezbedno, onda ništa nismo uradili“, ističe Milosavljević.
Ona navodi da su retki slučajevi kada su muškarci žrtve porodičnog nasilja i da su do sada zbrinjavani u drugim jedinicama Centra, poput Prihvatilišta za odrasla i stara lica.
Direktorka Odbora za ljudska prava u Vranju Suzana Antić Ristić smatra da nova odluka može doneti više štete nego koristi.
„Uz puno razumevanje za sve druge ugrožene kategorije, Sigurna kuća mora ostati namenjena isključivo ženama i deci žrtvama nasilja. Grad Vranje ima obavezu da za ostale grupe obezbedi zasebne programe i objekte“, poručuje Antić Ristić.
Ona dodaje da organizacije koje se decenijama bave zaštitom žena nisu bile konsultovane prilikom izrade novog pravilnika, što ocenjuje kao „skandalozno“ i suprotno duhu Istanbulske konvencije.
Prema novom pravilniku, kapacitet Sigurne kuće je 10 korisnika, iako je prilikom otvaranja 2015. godine navedeno da može da primi do 25 osoba. Objekat je izgrađen uz podršku Fonda B92, američke vojske (EUCOM) i Ambasade SAD u Srbiji, uz finansijsku pomoć od 213.000 dolara, dok je Grad Vranje obezbedio lokaciju i zaposlene.
Sigurna kuća do sada je pružala utočište ženama i deci iz svih opština Pčinjskog okruga – Vranja, Trgovišta, Vladičinog Hana, Surdulice, Bosilegrada, Preševa i Bujanovca, sa ukupno više od 190.000 stanovnika, od kojih je više od polovine žena.
Osim ograničenih kapaciteta, dugogodišnji problemi sistema uključuju neujednačeno finansiranje, neprijavljivanje nasilja i odbijanje pojedinih opština da snose troškove smeštaja svojih korisnica.
Dok nadležni u Vranju tvrde da će nova pravila poboljšati fleksibilnost sistema socijalne zaštite, stručnjaci i organizacije koje rade sa žrtvama nasilja upozoravaju da bi prenamena objekta mogla ugroziti najosetljivije korisnice – žene i decu koje beže od nasilja. Sudbina vranjske Sigurne kuće sada zavisi od toga da li će gradske vlasti uvažiti primedbe Fonda B92 i organizacija civilnog društva.
