Bujanovac, 5. novembar 2025. – Izveštaj Evropske komisije za Srbiju za 2025. godinu jasno pokazuje da albanski građani u Preševskoj dolini i dalje trpe posledice pasivizacije adresa i nedostatka jednakih prava, ocenio je Ragmi Mustafi, funkcioner Partije za demokratsko delovanje.
Prema Komisiji, planovi za nacionalne manjine kasne, Beograd formalno tretira međunarodne obaveze dok realnost na terenu ostaje nepromenjena: nedovoljna zastupljenost u institucijama, nejednak pristup obrazovanju i sistematska kontrola adresa koja vodi ka etničkom isključivanju Albanaca, smatra Mustafi, koji je i savetnik kosovskog vicepremijera Bisnika Bislimija, glavnog pregovarača Prištine u Briselu
Mustafi ističe da pasivizacija adresa ne znači administrativnu proceduru, već politiku koja čini albanske građane nevidljivim — gube dokumenta, pravo glasa i pristup školovanju i zdravstvenoj zaštiti.
Izveštaj takođe ukazuje da je zastupljenost manjina u administraciji i policiji ispod nacionalnog proseka, dok lokalne zajednice nemaju kontrolu nad ključnim pitanjima, uključujući obrazovanje, zdravstvo i ekonomski razvoj.
ŠTA PIŠE U IZVEŠTAJU EK O SRBIJI
Izveštaj Evropske komisije o Srbiji najnepovoljniji je od početka pregovora o članstvu. Najveće zamerke odnose se na nazadovanje u oblasti demokratije, osnovnih prava i slobode medija.
“U Srbiji postoje izazovi u funkcionisanju demokratskih institucija zbog sve veće političke polarizacije, kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou. Tragičan pad nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, u kojem je poginulo 16 ljudi, izazvao je masovne studentske i građanske proteste i blokade širom zemlje, koji se i dalje održavaju.
Uglavnom su vlasti dozvoljavale održavanje protesta, a policija je obezbeđivala sigurnost tokom okupljanja. Međutim, zabeleženo je više incidenata i napada na studente i mirne demonstrante, uključujući napade koji su doveli do teških povreda, saobraćajnih napada („udari pa beži“) i drugih fizičkih napada. Tokom leta su se incidenti intenzivirali, uključujući vandalske činove i napade na imovinu pojedinaca i preduzeća koja su se smatrala pristalicama protesta. Zabeleženi su i napadi na neobezbeđene prostorije vladajuće stranke.
„Izveštaj Evropske komisije potvrđuje da su problemi Albanaca sada deo evropske agende o vladavini prava. Svaka rasprava o pravima Albanaca može se osloniti na ove međunarodne reference“, poručuje Mustafi, dodajući da je neophodno hitno delovati kako bi se ljudska prava i jednakost građana garantovali.
