Odbornici SO Bujanovac su na zasedanju prošle nedelje usvojili Odluku o kućnom redu u stambenim i stambeno-poslovnim zgradama na teritoriji opštine koja, pored određenih pravila ponašanja i sankcija, podrazumeva da ovakvi objekti dobiju upravnike iz redova stanara, ili profesionalnog upravnika. Nenad Zafirović, do 2014. predsednik Skupštine stanara zgrade Karakačka, u autorskom tekstu za Bujanovačke, iznosi svoje viđenje ove problematike

Zafirović

BUJANOVAC, 10. decembar 2017. – Privatizacijom stambenog fonda, devedesetih godina prošloga veka, država se povukla iz oblasti stambene politike i, bez jasne strategije održivosti i razvoja kolektivnog stanovanja, ostavila vlasnike stanova i u Bujanovcu da se sami nose sa problemima održavanja zgrada.

U tom procesu nije bilo puno izbora („uzmi ili ostavi“), što je dovelo i one koji su stanove kupili po tržišnoj ceni, kao i one koji su ih dobili za „kutiju cigareta“, u isti problem: kako očuvati i obnoviti stambeni prostor.

Da podvučemo očigledno i dobro poznato: celokupno tekuće i investiciono održavanje zgrada i preduzimanje neophodnih popravki, isključivo su stvar stanara zgrade kao vlasnika stanova i njihove platežne (ne)moći.

Zakon o održavanju stambenih zgrada propisuje i utvrđuje status Skupštine stanara zgrade koja je upravljačko telo stambene zgrade i koja funkcioniše kao pravno lice u pravnim poslovima održavanja i korišćenja stambene zgrade i ima svoj račun i pečat

U takvim okolnostima kada na jednoj strani imamo borbu za goli opstanak u uslovima ekonomske recesije i nezaposlenosti, na drugoj nametnuti obrazac zakonskih regulativa i kazni kako bi se sami starali o svojim zgradama, te kao protivtežu entuzijazam malobrojnih koji se ne mire sa stanjem stvari, dobijate nekakav rezultat uz neminovno pitanje:  koliko dugo održiv?

Zakon o održavanju stambenih zgrada propisuje i utvrđuje status Skupštine stanara zgrade koja je upravljačko telo stambene zgrade i koja funkcioniše kao pravno lice u pravnim poslovima održavanja i korišćenja stambene zgrade i ima svoj račun i pečat.

U zavisnosti od načina finansiranja mogu biti nedobitne/neprofitne organizacija kada se većinski finansiraju od priloga-mesečnih nadoknada koje daju stanari-vlasnici stanova.

Nešto drugo su dobitne/profitne Skupštine zgrade koje se uglavnom finansiraju iz zakupnina.

Iskustvo iz rada u tzv. funkcionalnoj (programskoj),  a potom  u projektnoj organizaciji iskoristio sam da organizaciju rada Skupštine zgrade postavim na Projektnom principu sa primenom svih postulata jedne takve organizacije: od definisanja situacije i identifikacije problema i posledica, preko postavljanja ciljeva i strategije za realizaciju raspoloživim resursima, uz uzimanje u obzir rizike i otvorena pitanja i naravno uz izuzetnu posvećenost i integritet posebno moralni što je konačno i dovelo do poboljšanja.

Permanentnim obraćanjem odgovarajućim subjektima u svrhu poboljšanja uslova stanovanja izdejstvovali smo uređenje obilaznice oko zgrade i kvalitetno rešavanje kanalizacione problematike stambenog naselja sredstvima iz opštinskog budžeta od oko pet miliona dinara ukupno

Rezultati takvog pristupa, nakon tri godine su sledeći: Uknjižba zgrade, popravljen krov zgrade, popravljeni oluci, popravljeno stepenište, postavljeni rukohvati, popravljena vrata, prozori, zamenjena stakla, zamenjene brave na vratima, bravice na ormanima, obeleženi ulazi, okrečeni hodnici i podrumske prostorije, ofarbani gelenderi, strujni i ptt ormarići, postavljene nove oglasne table, postavljene žardinjere i korpe ispred zgrade rekonstruisano dečije igralište-sredstvima iz donacije, nakon 15 god.regulisano hodničko i podrumsko svetlo, sprovođeni postupci dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije, higijena održavana po najvišim standardima.

Permanentnim obraćanjem odgovarajućim subjektima u svrhu poboljšanja uslova stanovanja: (Predsedniku opštine,JP Direkcija, JP Komunalac, Koordinacionom telu, Načelniku okruga, Ministarstvima, Ambasadama, Vojnoj građevinskoj direkciji, Jugoistok Niš, Eps Beograd, Savetu Mesne zajednice) izdejstvovali smo uređenje obilaznice oko zgrade i kvalitetno rešavanje kanalizacione problematike stambenog naselja sredstvima iz opštinskog budžeta od oko pet miliona dinara ukupno.

Takođe smo pokrenuli postupak kod nadležnih za uklanjanje stare fekalne stanice, uređenje zelenih površina ispred i iza zgrade kao i instaliranje ulične rasvete.

Doneta je odluka da se u smislu poboljšanja bezbednosti u zgradi, kada se steknu uslovi, instaliraju audio interfon kao i video nadzor.

Nakon ovakvog nabrajanja prirodno se nameće sledeće pitanje:  u kojoj meri se i ostali stanari zgrade angažuju u rešavanju problema zgrade, osim u delu novčanih izdvajanja koja opet „bole“ manje svesne (ne nužno siromašnije) vlasnike stanova.

U vezi s tim mišljenja sam da su stanari zadovoljni u onoj meri u kojoj vide rezultate rada predsednika, a za koje nisu morali sami da se potrude, a to onda znači da i ne znate koliku podršku zapravo imate i da u stvari učestvujete u predstavi „one man show“.

Na ovom mestu želim da  ukažem  da u stvari nije suštinsko pitanje tehnike  vođenja jedne skupštine„zgrade“, već da to podrazumeva i spremnost da se čitava problematika sagleda iz  jedne šire perspektive

Manje više slične su “ ispovesti“ predsednika gotovo svih SS u ovoj zemlji.

Na ovom mestu želim da  ukažem  da u stvari nije suštinsko pitanje tehnike  vođenja jedne skupštine„zgrade“, već da to podrazumeva i spremnost da se čitava problematika sagleda iz  jedne šire perspektive:

Naime radi se o tome da kompletna urbana struktura, stanovi i zgrade kod nas, nisu nastali individualnim ulaganjem i udruživanjem, već sistemskom urbanističkom politikom države, kada je i održavanje bilo sistemsko, i nikada i nije bilo zamišljeno kao individualna odgovornost vlasnika pojedinačnih stanova, čak ne ni zajedničkih vlasnika celih zgrada.

U današnjim uslovima, a sa vremenom kako zgrade budu bivale starije, njihovo održavanje će umnogome nadilaziti mogućnosti samih vlasnika koji i danas jedino što mogu to je da „krpe“.

Da li ćemo u narednim decenijama možda, ako se ovako bude nastavilo, ostajati i bez krova nad glavom..?

Da li pojedinačne Skupštine zgrade koliko god bile  jake, mogu da stvore toliki investicioni fond, kojim bi mogle da se odupru izazovima u budućnosti ?

Šta da se radi, i kako izaći iz ove gotove bizarne situacije tamnog vilajeta?

U svakom slučaju, pitanje održivosti kolektivnog stanovanja mora biti pitanje svih društvenih aktera, od jakih i aktivnih skupština stanara koje će se odgovorno odnositi prema problemima zajedničkog stanovanja, i koje će zagovarati preduzimljivu kulturu življenja, preko njihovog udruživanja, saradnje sa mesnim zajednicama, opštinskim i gradskim institucijama  jer je stanovanje u zadovoljavajućim uslovima jedno od osnovnih prava.

Onoga dana kada se stvori „klritična masa“ aktivnih učesnika takva inicijativa može da nadjača aktuelnu buku, nered, i nemir oko nas.