Bujanovac. 21. januar 2026. (foto arhiva: Radnici Kentaura na ulici) – Talas zatvaranja fabrika i povlačenja stranih investitora iz Srbije krajem 2025. godine ostavio je hiljade radnika bez posla, ali ne i sa istim pravima. Dok su zaposleni u kompaniji Leoni u Malošištu dobili otpremnine veće od zakonskog minimuma, radnici u firmama koje su ugašene kroz likvidaciju često ostaju bez tog prava, jer zakon u tim slučajevima ne predviđa obaveznu isplatu.
Zatvaranjem pogona kompanije Leoni bez posla je ostalo oko 1.900 zaposlenih. Iz kompanije je tada potvrđeno da su raskinuti ugovori o radu sa svim zaposlenima, dok je proizvodnja zvanično obustavljena sredinom decembra.
Leoni otpustio svih 1.900 radnika posle Vučićeve posete Nišu
Zatvaranje Leonija nije usamljen slučaj, već deo šireg trenda povlačenja velikih investitora sa juga Srbije, piše Biznis.rs, a prenosi N1. Prethodno je ugašen pogon kompanije Beneton u Nišu, gde je više od 900 radnika proglašeno tehnološkim viškom. Kompanija Johnson Electric je početkom prošle godine najavila smanjenje broja zaposlenih zbog krize u evropskoj automobilskoj industriji, čime je pogođeno više od 300 radnika.
Među najvećim gubicima radnih mesta je i odlazak nemačke kompanije Draxlmaier, koja je nakon 17 godina poslovanja u Zrenjaninu zatvorila pogon, ostavivši bez posla gotovo 2.000 zaposlenih. Takođe, danska kompanija Kentaur zatvorila je fabriku u Vranju, a 253 radnika ostala su bez zaposlenja.
Otpremnine zavise od načina zatvaranja firme
Radnicima Leonija isplaćene su otpremnine koje su bile 50 odsto veće od zakonskog minimuma. Kako su naveli iz kompanije, iznos je obračunavan kao 50 odsto prosečne mesečne bruto zarade u poslednja tri meseca za svaku punu godinu staža u firmi.
Prema Zakonu o radu, pravo na otpremninu postoji kada zaposleni ostane bez posla zbog proglašenja tehnološkim viškom ili odlaska u penziju. Međutim, kako objašnjava Mario Reljanović, predsednik Centra za dostojanstven rad i naučni saradnik Instituta za radno pravo, u slučaju likvidacije preduzeća zaposleni nemaju zakonsko pravo na otpremninu.
Ako poslodavac potpuno prestane da postoji kao pravno lice, radni odnos zaposlenima prestaje zbog gašenja poslodavca, a ne zbog viška zaposlenih – i tada otpremnina ne sleduje, osim ako je poslodavac dobrovoljno ne isplati, navodi Reljanović.
On dodaje da, ukoliko kompanija nastavi da posluje u drugim pogonima, kao u slučaju Leonija, radnici imaju pravo na otpremninu jer poslodavac formalno i dalje postoji.
Koliki iznos pripada radnicima
Zakonom je propisano da otpremnina za tehnološki višak iznosi trećinu zarade za svaku godinu rada kod poslodavca, dok se pri odlasku u penziju isplaćuju najmanje dve prosečne zarade u Srbiji. Poslodavci i sindikati mogu kolektivnim ugovorima ugovoriti i veće iznose.
Reljanović upozorava i na nezakonite prakse u praksi, poput slučajeva u kojima se zaposleni primoravaju da potpišu da su se „odrekli“ otpremnine ili da su je primili, iako isplata nikada nije izvršena.
Zakon formalno štiti zaposlene i predviđa da radni odnos nije prestao ako otpremnina nije isplaćena, ali se u praksi često javljaju zloupotrebe, zaključuje Reljanović.
Opština Bujanovac obezbedila pomoć za bivše radnike Crevare i Kentaura
