Piše: Jeton Ismaili (FolOnline)
Bujanovac, 29. januar 2026. – Ako bismo verovali stvarnosti kakvu odražavaju institucije pravosuđa, Preševo i Bujanovac su najpoštenije opštine u Srbiji. Netaknute korupcijom. Imune na zloupotrebe vlasti. Čudan izuzetak u državi u kojoj je korupcija široko rasprostranjena pojava.
Ali niko ozbiljan ne veruje u taj narativ.
Gotovo tri decenije, tužilaštvo i organi krivičnog gonjenja ćute (uz izuzetke reda radi) pred stalnim sumnjama na korupciju u opštinama sa albanskom većinom u Preševskoj dolini. Dok su u gotovo svakom delu Srbije pokretane istrage, podizane optužnice i izricane kazne protiv lokalnih funkcionera, Preševo i Bujanovac ostali su van fokusa pravde.
Zašto?
Da li je verovatno da upravo ovde nije bilo sumnjivih tendera, naduvanih projekata, nejasnih investicija i zloupotreba javnog novca? Ili je reč o prećutnom dogovoru, u kojem centralna vlast vidi, ali bira da ne reaguje?
Direktori Komunalca uhapšeni zbog otpisa dugova za komunalne usluge
Institucionalna tišina nije nevinost. Tišina je zaštita. A ta zaštita ne služi albanskim građanima, već političkom interesu države. Lokalni političar koji se ne istražuje nije nužno čist. Naprotiv, on je zavistan. Pod kontrolom. Podložan uceni.
Ovde se rađa pitanje koje se retko javno postavlja: Da li država štiti albanske političare od krivične odgovornosti kako bi ih držala poslušnima i pod kontrolom?
U javnosti se već godinama govori o značajnoj imovini, akumuliranom bogatstvu i investicijama koje se ne poklapaju sa zvaničnim prihodima pojedinih institucionalnih funkcionera. Govori se o nekretninama u Dolini, a naročito na Kosovu. Stalno se govori, ali niko ne istražuje. Niko ne pita. Niko ne daje odgovore.
Jer kada nema istrage, korupcija se normalizuje. Kada nema odgovornosti, patriotizam se pretvara u masku.
Ironija je gorka. Neki od tih političara svakodnevno se predstavljaju kao velike patriote, kao žrtve države, kao branioci nacionalne stvari. U isto vreme, prema raširenom uverenju građana, imaju žive mirno upravo zahvaljujući tišini institucija.
Da li su zaista svi albanski rukovodioci institucija tokom gotovo 30 godina bili toliko pošteni? Ili je njihova „nevinost“ izgrađena na političkoj servilnosti, javnoj fiskulturi i nevidljivim dogovorima sa vlašću?
Ako su u Preševu i Bujanovcu tokom godina potrošeni milioni evra na projekte i investicije, pitanje je jednostavno i neizbežno: Kako je moguće da nijedna afera nije završila ozbiljnom istragom?
Odgovor je podjednako jednostavan koliko i zabrinjavajući.
Zato što država u Dolini ne traži pravdu, već kontrolisanu stabilnost. Zato što je albanski političar o kome se govori da je korumpiran, ali koga pravda ne dotiče, korisniji od nezavisnog i odgovornog političara.
Epilog je poznat i bolan. Selektivna pravda štiti lokalne elite, uništava poverenje građana i drži Preševsku dolinu kao taoca političkih trgovina. I dokle god se korupcija štiti tišinom, niko ne može polagati pravo na nevinost.
Jer tamo gde nema istrage, nema istine.
Tamo gde nema pravde, nema jednakosti.
A tamo gde se korupcija toleriše, budućnost ostaje kompromitovana
