Bujanovac, Vranje, 5. februar 2026. – Čak 4.216 poziva devojčica, devojaka i žena iz Vranja i Pčinjskog okruga stiglo je zbog slučajeva nasilja nad njima u periodu od 2020. do 2025. godine, pokazuje zvanična statistika u okviru specijalizovane usluge “SOS telefon Vranje” za žene sa iskustvom nasilja u porodici i partnerskim odnosima.
Kako piše Vranjenews, te pozive uputilo je 697 osoba ženskog pola koje su se u datom periodu suočile sa ovom vrstom nasilja.
Još alarmantnije zvuči podatak da su od tih skoro 700 žena, 332 nove žrtve, kao i da je broj ženskih osoba mlađih od 18 godina u ukupnom obuhvatu bio vrlo visok – čak 369 (više od pola).
Odbor za ljudska prava u Vranju, u okviru kojeg radi SOS telefon Vranje, omogućio je u tom periodu pravnu podršku za 482 žene, a psihosocijalnu prema 615.
Ako se pogleda kretanje po godinama, utisak je da nasilje prema osobama ženskog pola od 2020. godine povremeno splasne, ali da se vraća novom silinom i ne jenjava.
Godine 2020. SOS telefon je zabeležio 824 poziva, naredne 2021. ih je bilo čak 878. Manji pad zabeležen je 2022. kada bilo 627 poziva, a posebno 2023. kada je brojka iz 2020. gotovo prepolovljena – 442 poziva.
Međutim, slučajevi nasilja vratili su se već 2024. kada je zabeleženo 820 telefonskih poziva za pomoć.
Određeni pad je zabeležen u 2025 (625 poziva), ali je broj žena koje su zvale bio veći nego u 2024 – 114 naspram 98.
Uporedni podaci o broju novih žrtava po godini su skoro nepromenljivi.
Oružje u kući znači strah, ne sigurnost: Žene govore o bezbednosti i nasilju
Godine 2020. bilo je ih je 47, a u ostalim godinama se statistika kretala ovako: 2021 (69), 2022 (61), 2023 (49), 2024 (47) i 2025 (59).
Alarmantan je podatak da je broj žrtava mlađih od 18 godina u 2025. bio gotovo dupliran – 95, u odnosu 2020. godinu (57). Takođe je i broj slučajeva pružene pravne podrške od 102 bio najveći u 2025. godini, računajući od 2020. (obično je bio za 30-40 usluga manji u ranijim godinama).
Jedini pad parametara zabeležen je u broju psihosocijalnih usluga, koje su sa 1.142 u 2020. pale na 534 u 2025. godini.
Odbor za ljudska prava u Vranju od 2002. godine ima specijalizovani program za podršku i pomoć ženama sa iskustvom porodično-partnerskog nasilja u vidu SOS telefona.
Predsednica odbora Suzana Antić Ristić u razgovoru za Vranje news navodi da su u u ovoj OCD izuzetno ponosni na činjenicu da je ta usluga neprekidno otvorena za pomoć ženama već 24 godine.
Ono što naš SOS telefon razlikuje od drugih je to što radimo po feminističkim principima; to je princip “žena – ženi”, razumevanje žene kada govori o svojim problemima. Naše iskustvo govori da je upravo nerazumevanje problema ono što karakteriše odnos nadležnih institucija prema ovom problemu. Jednostavno, ne razumeju ili ne žele da shvate kada žena govori o tome šta je preživela, na koji način je bila izložena nasilju, koji vid nasilja je suprug ili partner sprovodio nad njom”, navodi Antić – Ristić
Ona dodaje da njihova, kao i statistika Centra za socijalni rad u Vranju, policije i nadležnog tužilaštva govori da su u 97 odsto slučajeva žene (ali i deca koja tome svedoče) žrtve porodičnog, rodnog i partnerskog nasilja.
Za 24 godine rada, grupa žena Odbora za ljudska prava u Vranju je na programu “SOS telefon” zabeležila oko 25.000 poziva.
“Kad kažemo pomoć, to obuhvata tzv. podržavajuće razgovore, pravno informisanje i podršku, psihosocijalno informisanje i podršku, zastupanje žena u njihovo ime pred institucijama, pisanje dopisa za njihove potrebe i sve ostalo što je neophodno za osnaživanje žene, očuvanje njihovog sampouzdanja i traženje najbezbolnijeg puta za izlazak iz okruženja porodičnog nasilja”, kaže Antić Ristić za Vranje news.
U okviru SOS telefona za žrtve sa skustvom nasilja u porodici i partnerskim odnosima, pruženo je za 24 godine oko 55.000 specijalizovanih usluga za žene, devojke i devojčice.
“To podrazumeva, osim već navedenih podrđavajućih usluga, i organizaciju grupa pomoći ‘Žena – ženi’. Misli se pre svega na organizovanje pregleda kod lekara. U momentu kada se nasilje dešava, pojedinim ženama je, iz hiljadu razloga, neprijatno da odu kod psihologa, odnosno da čekaju u hodniku zdravstvene ustanove za pregled”, navodi predsednica Odbora za ljudska prava u Vranju.
Mnoge od njih su, dodaje Antić Ristić, i same govorile: “Plašim se…”. Pa onda: “Ne smem, videće me neko, ako me bilo ko vidi muž će reći da sam luda i to će iskoristiti na sudu da tvrdi kako psihički nisam stabilna”.
Ili kažu: “Sramota me je zbog komšija, zbog koleginica na poslu, šta će reći okolina” i sl.
“Naša uloga u tome jeste u saradnji sa lekarima.
Izuzetno smo je dobro izgradili, pravili kontakte sa doktorima/psiholozima i dogovarali u koje vreme žena može da dođe na razgovor i da odmah uđe, da ne čeka u hodniku ispred ordinacije”, zaključuje Antić Ristić.
