Piše: I. Jovanović
Bujanovac, 18. mart 2026. Bujanovac se u 2025. godini našao pod lupom javnosti i medija zbog raspodele sredstava za lokalne medije. Medijski konkursi bi trebalo da osiguraju transparentno i pravično sufinansiranje medijskih projekata od javnog interesa, ali praksa je često daleko od idealne. Bujanovac je ovog puta pokazao sve slabosti sistema: od neadekvatnog sastava komisije i nerazumne raspodele sredstava, do kašnjenja i poništavanja konkursa, što je na kraju ugrozilo pravo građana na kvalitetno lokalno informisanje.
U Bujanovcu, gde albanska zajednica čini značajan deo stanovništva, inkluzivna i transparentna raspodela sredstava nije samo formalnost – ona je osnov demokratizacije lokalnog javnog prostora. Sredstva opštine namenjena su projektima od javnog interesa i očekuje se da komisije odražavaju relevantnost medija za lokalnu publiku, profesionalni integritet i potrebe građana.
Konkurs za 2025. godinu raspisan je krajem februara, a komisija je u sistemu JIS predložila raspodelu sredstava od tri miliona dinara. Prema predlogu, gotovo polovina budžeta trebalo je da bude dodeljena medijima sa sedištem u Vranju koji praktično nemaju prisustvo u Bujanovcu.
Portal Koštana doo, koji je osnovan pre nešto više od godinu dana i, u periodu objavljivanja konkursa, objavio svega nekoliko vesti o Bujanovcu, predložen je za 180.000 dinara, dok je preduzeće M OD, u finansijskoj blokadi pet godina i bez funkcionalne novinarske ekipe, predloženo za 130.000 dinara. RTB Bujanovac, lokalni medij sa dva prihvaćena projekta, vlasnički povezan sa Vranjancem Zoranom Zujom Veličkovićem, što dodatno ukazuje na koncentraciju sredstava u medijima van opštine, predložen je za 760.000 dinara. Pored njih, TV Info Puls i još jedan medij iz Vranja zajedno su predloženi za značajan deo sredstava.
Ukupno, četiri vranjska medija trebalo je da dobiju više od trećine sredstava, dok su lokalni mediji sa stvarnim prisustvom u Bujanovcu predloženi za daleko manje, pa je tako iznos koji je bio predviđen za „Bujanovačke“ iznosio 380.000 dinara.
Predsednik opštine Arber Pajaziti kritikovao je sastav komisije, ukazujući na neuključivanje lokalnih stručnjaka i albanskih predstavnika, što je u kontekstu Bujanovca posebno problematično. Komisiju, formiranu automatski putem JIS sistema, činili su Miodrag Miljković, Slađana Tasić i Nenad Perić, osobe koje lokalna javnost ne prepoznaje kao aktere bujanovačkog medijskog prostora.
PAJAZITI: KOMISIJA NIJE UZELA U OBZIR NAŠE POTREBE
Uzimajući u obzir sve ove okolnosti, opština Bujanovac će ispitati sve zakonske mogućnosti kako bi se obezbedila pravedna, proporcionalna odluka i u skladu sa interesima lokalnih medija, kao i sa principom jednake zastupljenosti u ovom procesu. Komisija za evaluaciju je formirana automatski od strane JIS sistema, bez ikakve mogućnosti uticaja opštine, i nije uzela u obzir specifičnosti naše lokalne stvarnosti i različite potrebe u oblasti informisanja. Ovakvi rezultati posebno ističu niz problema koje smatram zabrinjavajućim. Sastav komisije je posebno problematičan, kako zbog nedostatka albanskih stručnjaka, tako i zbog kriterijuma koji isključuju lokalne stručnjake iz ovog procesa – rekao je Pajaziti.
Opštinsko veće opštine Bujanovac donelo je na sednici održanoj 12. septembra 2025. godine rešenje o poništavanju Javnog konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja u oblasti javnog informisanja za 2025. godinu.
Konkurs je bio raspisan 28. februara 2025. godine i trajao je do 25. marta. Opštinsko veće je 11. aprila formiralo Komisiju za ocenu projekata, ali je zbog ostavke jednog člana 2. juna 2025. godine imenovana nova komisija.
Komisija je 17. juna donela predlog o raspodeli sredstava za sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja na teritoriji opštine Bujanovac. Međutim, Skupština opštine je 18. jula 2025. godine donela odluku o rebalansu budžeta, kojim su sredstva namenjena za ovu svrhu smanjena sa 3.000.000 dinara na 200.000 dinara.
Zbog toga je Opštinsko veće 11. avgusta odbilo predlog Komisije o raspodeli sredstava, uz preporuku da se izvrši nova raspodela u skladu sa umanjenim budžetom. Komisija je potom 21. avgusta obavestila Opštinsko veće da je svoj posao završila i da je potrebno raspisati novi konkurs nakon rebalansa budžeta.
Novi konkurs raspisan je odmah nakon poništavanja, ali nijedna prijava nije pristigla, te je konkurs opet poništen.
Ministarstvu informisanja i telekomunikacija uputili smo pitanja o tome da li je opština Bujanovac, u skladu sa članom 28 Zakona o javnom informisanju i medijima, sprovela analizu potreba građana za medijskim sadržajima i da li je ta analiza korišćena u radu konkursne komisije, kao i da li izostanak takve analize predstavlja povredu zakona i povlači odgovornost organa koji raspisuje konkurs.
Takođe smo zatražili tumačenje da li se sastav komisije može smatrati opravdanim razlogom za neuzimanje u obzir lokalnih specifičnosti, da li je odluka o poništavanju konkursa u konkretnom slučaju u skladu sa ZJIM-om, te da li su zakonom predviđene sankcije ili mere nadzora u situacijama kada jedinica lokalne samouprave ne sprovede konkurs ili ga poništi.
Odgovor koji smo dobili sadržao je da Ministarstvo nema informacije o tome da li je opština Bujanovac sprovela analizu potreba građana za medijskim sadržajima u skladu sa članom 28 Zakona o javnom informisanju i medijima, uz napomenu da se ta analiza sprovodi najmanje jednom u tri godine i da mora biti javno dostupna na veb-sajtu organa i u Jedinstvenom informacionom sistemu. Ministarstvo je ocenilo da zakon nije prekršen, jer od uvođenja ove zakonske obaveze nije protekao trogodišnji rok, te se nije upuštalo u ocenu sastava konkursne komisije, raspodele sredstava niti zakonitosti poništavanja konkursa u konkretnom slučaju, već je ukazalo da Zakon u članu 149 predviđa prekršajne odredbe i kazne u situacijama kada organ ne raspiše konkurs ili ne postupi u skladu sa zakonom.
Ovakav odgovor Ministarstva, međutim, ne razrešava ključne dileme na koje ukazuje stručna javnost.
Drugačije tumačenje ponudio nam je advokat Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), Rade Đurić, koji ističe da je analiza potreba građana zakonska obaveza i da njen sadržaj mora biti osnova svakog javnog konkursa, jer se javni interes ne može određivati jednokratno niti prema subjektivnim procenama predstavnika vlasti.
-S obzirom na to da je analiza predviđena i obavezna zakonom, sadržaj i potrebe svakog konkursa morali bi da budu zasnovani upravo na toj analizi, a ne da se određuju jednokratno i prema subjektivnim ocenama predstavnika vlasti – navodi on.
Prema njegovom mišljenju, dodela sredstava medijima bez stvarnog lokalnog prisustva ozbiljno dovodi u pitanje ostvarivanje javnog interesa, budući da lokalni novinari najbolje poznaju probleme i potrebe zajednice. Ukoliko se sredstva dodeljuju bez prethodno sprovedene analize, i to medijima koji nisu lokalni, takva praksa može predstavljati indikator ugrožavanja pluralizma informisanja.
Đurić dodatno naglašava da je sastav komisije ključni mehanizam stručne procene projekata, te da odsustvo lokalnih i manjinskih stručnjaka otvara prostor za diskrecione i neutemeljene odluke, pri čemu posebno zabrinjava izostanak odgovornosti članova komisije za donete odluke.
Kada je reč o poništavanju konkursa, Đurić navodi da ono može biti opravdano ukoliko su utvrđene nepravilnosti, ali da postaje problematično ukoliko se koristi za onemogućavanje podrške nezavisnim i kritički orijentisanim medijima.
Slučaj Bujanovca pokazuje da formalni zakonski okvir, iako transparentan i nepristrasan, ne garantuje pravičnu i relevantnu raspodelu sredstava. Poništavanje konkursa, iako neidealno, pokazalo je da lokalna samouprava može intervenisati da zaštiti javni interes i pluralizam informisanja.
Za buduće konkurse neophodno je omogućiti lokalnim samoupravama veći uticaj na sastav komisija, uključiti lokalne stručnjake i predstavnike manjinskih zajednica, uvesti kriterijume relevantnosti za lokalnu publiku i finansijsku stabilnost medija, i osigurati pravovremenu i transparentnu raspodelu sredstava.
Urednik Bujanovačkih Nikola Lazić smatra da se na primeru konkusra za 2025. nabolje vide tendencija forsiranja medija bliskih vlasti, nestručnost članova komisije čija je jasna namera degradacija lokalnih nezavisnih medija i forsiranje nekih drugih na osnovu ličnih i političkih afiniteta:
LAZIĆ: Komisija sumnjivog kredibiliteta
Skandalozna odluka komisije na lokalnom konkursu dovela je do toga da ne samo Bujanovačke ostanu bez sufinansiranja iz budžeta opštine u kojoj rade 11 godina. Ta ista komisija, koju su činile osobe sumnjivih profesionalnih ali i moralnih vrednosti, svojom prvobitnom odlukom izjednačila je naš portal sa nekim opskurnim medijima koji uopšte i ne izveštavaju iz Bujanovca, dovodeći tako u pitanje održivost redakcije. Mislim da je čitav sistem ocenjivanja projekata putem JIS loš, nepravedan jer otvara veliki prostor za manipulaciju javnim novcem koji, voljom najčešće nekompetentnih i u lokalna zbivanja neupućenih članova komisije, lako odlazi u ruke medijima koji apsolutno nemaju nikakve veze sa sredinom u koju su delegirani, ocenjuje Lazić
Kako dodaje, posebno je skandalozno to što JIS ne sagledava specifičnosti svake lokalne zajednice, pa se tako 2025. u Bujanovcu desilo da u komisiji nema albanskih eksperata, već su o sudbini medija odlučivali ljudi iz Niša, Vladičinog Hana I Beograda.
-Smatram da u svakoj komisiji mora da bude makar jedan član iz lokalne zajednice, koji poznaje lokalne medije I potrebe građana – naglašava Lazić.
Bujanovac 2025. godine ostaje upozorenje da zakoni i sistemi, kada se ne prilagode lokalnim realnostima, mogu dovesti do situacije u kojoj sredstva ne doprinose javnom interesu, već privileguju medije koji nemaju stvarni lokalni doprinos ili prisustvo.
