Bujanovac, 3. maj 2026. (foto N1, izvor N1) – Pre tri godine Srbija je zanemela. Na današnji dan 2023. dogodilo masovno ubistvo u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”, kada je tada 13-godišnji K.K. ubio devet svojih školskih drugova i čuvara, a ranio šest osoba.
Na današnji dan pre tri godine maloletni K.K. u OŠ „Vladislav Ribnikar“ počinio je masovno ubistvo. On je na učenike i zaposlene u školi koju je i sam pohađao pucao iz očevog pištolja, podseća N1.
Tom prilikom ubijeni su Bojana Asović, Ana Božović, Katarina Martinović, Mara Anđelković, Ema Kobiljski, Sofija Negić, Andrija Čikić, Adriana Dukić, Angelina Aćimović i radnik obezbeđenja Dragan Vlahović. Šest osoba je ranjeno, među kojima pet učenika i jedna nastavnica.
Od 2024. godine organizuju se komemorativni programi u znak sećanja na ubijene.
Današnji program
Danas će deo Ulice Kralja Milutina biti “prostor tišine”. Na broju 10, ispred mesta zločina, građani će od 8.40 do 20h moći da odaju počast ubijenima upisujući se u knjigu sećanja, polažući cveće i paleći sveće.
U prostoru Malog Tašmajdana, od 12 do 18h, pod nazivom “Trag beskraja u Vrtu vrlina” biće organizovane likovne radionice u kojima će moći da učestvuju svi koji to budu želeli.
Na Velikom Tašmajdanu, u krugu oko spomenika Desanki Maksimović, od 8.40 do 20h nalaziće se “Prostor sećanja” – programski i umetnički sadržaj posvećen ubijenim učenicima i čuvaru škole.
U tom prostoru će u 18.30 biti održan završni program komemorativnog dana.
Mediji su u 8:40 zatamnili ekrane uz poruku “Pamtimo” i da su 3. i 4. maj dani sećanja na žrtve masovnih ubistava.
Studenti u blokadi pozvali su građane da, nakon 16 minuta tišine ispred Pravnog fakulteta, krenu u šetnju do OŠ Vladislav Ribnikar, kako bi odali poštu ubijenima.
Ministarstvo prosvete ove godine preporučilo je osnovnim i srednjim školama da se učenici ne ocenjuju od 4. do 8. maja, kada se obeležava Nedelja sećanja i zajedništva.
Planiranim školskim aktivnostima izražava se poštovanje prema žrtvama ubistava 2023. godine u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” u Beogradu, i potom u Duboni, Malom Orašju i Niškoj Banji, saopštilo je Ministarstvo.
Ponovljeni krivični postupak
Dečak K.K. koji je u maju 2023. godine počinio masovno ubistvo u Specijalnom sudu svedoči u ponovljenom krivičnom postupku protiv svojih roditelja zbog zločina koji je on počinio.
Maloletni K.K. već je svedočio u oktobru 2024. kada se ovaj proces prvi put odvijao. Osim što je izvršilac deset ubistava, u ovom postupku ima i status oštećenog.
Takav status ima od trenutka kada je optužnica proširena i kada je Vladimiru i Miljani Kecmanović na teret stavljeno i krivično delo zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica, odnosno svog deteta.
Za to krivično delo oni su i bili prvostepeno osuđeni.
Vladimir Kecmanović, otac dečaka, prvostepeno je osuđen na jedinstvenu kaznu od 14 i po godina zatvora, a majka Miljana Kecmanović na tri godine zatvora.
Apelacija je potvrdila presudu u delu u kom je Miljana Kecmanović oslobođena optužbe za nedozvoljeno držanje oružja, a preinačila je presudu u odnosu na Nemanju Marinkovića, instruktora u streljačkom klubu “Partizan”, u koji je otac odvodio svog sina K.K. da vežba pucanje.
Njemu je ublažena kazna i pravosnažno je osuđen na godinu dana kućnog zatvora zbog davanja lažnog iskaza tokom istrage.
Predsednik tog kluba Ratko Ivanović zaključio je sporazum sa Višim javnim tužilaštvom o priznanju krivice i oduđen je na pet meseci kućnog zatvora.
Majka Miljana Kecmanović je bila osuđena zbog zapuštanja i zlostavljanja maloletnog lica, otac za isto delo ali i za teško delo protiv opšte sigurnosti.
Sudija je obrazložio da je Vladimir Kecmanović u četiri navrata obučavao svog sina da rukuje vazdušnim i vatrenim oružjem, kako sam, tako uz pomoć stručnog lica i to da ga je obučavao kako da napuni oružje, drži oružje, kako da drži prst na obaraču, ali kako i da diše.
Oružje kojim je dečak počinio stravični zločin Vladimir Kecmanović je držao u dva kofera za prenošenje, a ne za držanje oružja, a koji su bili lako dostupni, isto kao i municija.
Protesti nakon masovnih ubistava
Ovaj događaj duboko je potresao celo društvo, otvorio brojna pitanja o bezbednosti, odgovornosti i stanju u zajednici, ali i ostavio trajnu tugu i bol u porodicama stradalih, njihovim prijateljima i svima koji su se saosećali sa njima.
Nakon tragedije u „Ribnikaru“, a zatim i masovnog ubistva u okolini Mladenovca koje se dogodilo samo dan kasnije, usledila je snažna reakcija javnosti širom Srbije.
Vrlo brzo su počeli masovni građanski protesti pod nazivom „Srbija protiv nasilja“. Na ulice su izlazile desetine hiljada ljudi, najviše u Beogradu, ali i u drugim gradovima.
