Piše: I. Jovanović
Bujanovac, 25. jun 2026. „Da li moj život vredi 150 dinara? Da li moja krv vredi 150 dinara?“ pita se Dragan Stojanović zvani Karadža (53) iz Bujanovca, dobrovoljni davalac krvi i ratni veteran koji tvrdi da mu je u Domu zdravlja Bujanovac naplaćena participacija koju nije bio dužan da plati. Kaže da ga nije zaboleo iznos od 150 dinara, već rečenica koju je, prema njegovim tvrdnjama, čuo od medicinske sestre: „Ako neće da plati, nemojte da ga špricate.“
Stojanović za Bujanovačke priča da je u Dom zdravlja otišao zbog povrede stopala kako bi primio vakcinu protiv tetanusa i previo ranu.
– Naplatili su mi 150 dinara participaciju. Rekao sam da sam dobrovoljni davalac krvi i da po tom osnovu ne treba da plaćam. Onda je jedna starija medicinska sestra rekla: „Ako neće da plati, nemojte da ga špricate“. To me je najviše pogodilo – kaže Stojanović.
Dodaje da je nakon toga insistirao da dobije priznanicu sa pečatom, a zatim se obratio direktorki Doma zdravlja dr Daliborki Pavlović.
– Direktorka mi je rekla da ne treba da plaćam participaciju kao dobrovoljni davalac krvi. Tu su bile i njene kolege. Pozvana je i glavna sestra, koja je rekla da su verovatno mlađe koleginice pogrešile. Ali niko mi nije rekao „izvinite“ – navodi on.
Kao dokaz svojih tvrdnji, Stojanović je Bujanovačkim dostavio overenu priznanicu Doma zdravlja Bujanovac na kojoj se vidi da je 24. juna naplaćeno 150 dinara participacije za previjanje rane i primanje vakcine.
Ističe da ga novac nije pogodio, već odnos prema pacijentu.
– Nije mi krivo za 150 dinara. Dao bih i hiljadu da treba. Ali me je zabolelo to što sam dobrovoljni davalac krvi, što godinama dajem krv kada nekome treba, a onda čujem da bez 150 dinara ne mogu da dobijem pomoć. Kao da moj život ne vredi više od toga – kaže sagovornik Bujanovačkih.
Stojanović, koji je predsednik Udruženja ratnih veterana u Bujanovcu i jedan od redovnih učesnika studentskih protesta i skupova podrške studentima, kaže da ga je slučaj pogodio upravo zato što je ceo život nastojao da bude na raspolaganju zajednici.
– Kad treba da se da krv, tu sam. Kad treba da se pomogne, tu sam. Zato me je zabolelo što sam doživeo takav odnos – kaže on.
On navodi da je o slučaju obavestio i predstavnike Crvenog krsta, od kojih je, kako tvrdi, dobio potvrdu da dobrovoljni davaoci krvi ne plaćaju participaciju.
– Stalno slušamo pozive da budemo humani, da dajemo krv. Ja sam krv davao mnogo puta, i kroz akcije i direktno ljudima kojima je bila potrebna. Zato me je ovo toliko pogodilo. Nisam celu noć spavao od nervoze – priča Stojanović.
Posebno ističe da je poruka koju je dobio zabrinjavajuća i za druge građane.
– Danas sam to doživeo ja, sutra može neko drugi. Zato sam odlučio da o tome javno govorim. Nije ovo politička priča, već pitanje ljudskog dostojanstva i odnosa prema pacijentima – kaže on.
• Kvalitetno novinarstvo nije besplatno. Za naše ❤️ Bujanovačke, za naše priče 👉 DONIRAJ
