Piše: I. Jovanović

Bujanovac, 13. jun 2024. „Naučila nas je da pišemo i čitamo, da rešimo svaki zadatak, da se lepo ponašamo i budemo dobra deca, da ćutimo kad neko govori. Ne bismo bili ovakvi kakvi smo danas da nije bilo nje i zahvalni smo joj na svemu što je za nas uradila. Žao nam je što se rastajemo, jer ona je najbolja učiteljica na svetu“ – poručilo je 22-oje učenika odeljenja IV1 OŠ „Branko Radičević“ u Bujanovcu svojoj učiteljici Snežani Mitić, pre izvođenja predstave „Čitalačka avantura“.

Predstava za kraj četvorogodišnjeg školovanja je pred mnogobrojnom publikom izvedena u sredu, u velikoj sali Doma kulture „Vuk Karadžić“ u Bujanovcu.

Pitali smo učenike kako su došli na ideju da spremaju predstavu i oni su nam objasnili da je sve krenulo kada su u trećem razredu obrađivali lektiru „Od čitanja se raste“.

-Učiteljica nam je tada dala za zadatak da kod kuće naučimo neki deo teksta, tako da smo vežbali još od tada. Mi smo joj predložili da spremamo predstavu za kraj, naučili uloge i ona je odmah pristala da to uradimo, rekavši nam da smo vrlo hrabri – rekla je Amra Arifi i dodala da će najviše pamtiti trenutke kadaje u prvom razredu dobijala aplauze od svojih drugara.

Petar Denčić je ispričao o čemu se radi u predstavi.

-Predstava govori o devojčici koja nije znala da čita i piše, ali kad je upoznala mnogo ljudi koji to znaju poželela je i ona da nauči. Kasnije je i svoje drugove podučavala čitanju i pisanju – rekao je Petar i dodao da ga je učiteljica naučila da reši svaki zadatak.

Gavrilo Stošić nam je objasnio da je poruka predstave da svi zavole čitanje, jer je mnogo važno da budemo obrazovani, kao i to da ih je učiteljica naučila da zavole čitanje.

„Neka deca rastu od hrane i čokolade, a mi smo porasli od čitanja“, rekli su svi uglas.

Razgovarali smo i o tome po čemu će pamtiti ove četiri godine školovanja i učiteljicu.

Katarina Ilić će najviše pamtiti podršku koju je dobijala od drugara.

–Naša učiteljica je najbolja učiteljica, jer je učinila mnogo toga lepog za nas i ulepšavala nam svaki dan u školi. Najviše ću da pamtim trenutke kada sam dobro izrecitovala neku pesmu ili pročitala neki tekst, pa to moji drugari komentarišu i dobijem aplauz i od njih i od učiteljice – rekla je Katarina.

Učenici Lani Ćirić će najviše nedostajati trenutak kada je prvi put upoznala učiteljicu, kada je saznala sa kim će ići u razred, mislida te emocije neće nikad više imati i zahvaljuje se učiteljici što je bila sa njima tokom ove četiri godine i van škole i u školi.

Zahvalna joj je i Sena Demiri što je sa njima prošla sve dobre i loše trenutke i, da se ona pita, ponovila bi sva četiri razreda opet.

Učiteljica je, kako kažu, ponekad bila stroga, ali uvek sa razlogom.

Mihajlo Jovanović će najviše pamtiti takmičenja na kojima su učestvovali.

–Omiljeni trenutak mi je bio kad smo išli na takmičenje u trećem razredu, pa kad je neko prošao dalje svi smo ga bodrili i ustvari smo uvek podržavali jedne druge – rekao je Mihajlo.

Učenica Petra Todorović setila se jedne zanimljive anegdote.

-Žao mi je što idemo u peti razred, jer više nećemo imati zabavu koju smo imali kod učiteljice. Meni je omiljeni trenutak kad nam je učiteljica dala za domaći da napišemo temu „Razmena mišljenja drveća u jeseni“, a ja nisam imala puno vremena, pa sam se snašla i napisala da nikada nisam čula da drveće razgovara i dobila sam peticu – kaže Petra.

Njenom drugaru Petru Petroviću najlepši trenutak je bio kada je upoznao drugare i učiteljicu i zahvalan joj je što ga je naučila da čita, piše i računa.

Aleksa Stojanović je učenik koji je u ovo odeljenje došao u trećem razredu.

-Kad sam u trećem razredu došao u ovo odeljenje svi su me prihvatili mnogo lepo, dobio sam nove drugare i bio sam neizmerno srećan, pomažemo jedni drugima i svi smo složni – rekao je Aleksa.

Za kraj, pitali smo učiteljicu Snežanu Mitić da podeli svoje utiske sa nama o generaciji koju je uspešno izvela.

-Svaka generacija za mene je posebna i sa svakom pokušavam da nešto originalno uradimo za kraj što će svima nama ostati u dubokom sećanju. Ova generacija je stvarno posebna i zaslužili su ovu predstavu. Sve nam je išlo u prilog, pa čak i to što nismo bili u našoj školi, pa je ispalo ovako da je igraju na velikoj sceni Doma kulture, jer je to bila njihova želja, a ja sam se potrudila da je sprovedem u delo – rekla je Mitićeva za naš portal.

Ova predstava nije jedina kreativna aktivnost koju su imali.

– Oni su malo menjali tekst, dorađivali, ja sam im pomagala i ovo je rezultat našeg zajedničkog rada. Imali smo dosta sličnih aktivnosti u toku ove četiri godine, u kojima smo svi podjednako uživali – dodaje učiteljica.

Njena poruka učenicima za kraj glasi:

-Poručila bih im da ostanu baš ovakvi kakvi jesu. Oni se međusobno podržavaju, razumeju, dobra su deca i dobri drugovi. Želim im da nastave istim tempom, a ja ću tu biti uvek za njih i oni to znaju.