fbpx

Dragan Tomić: Kako sam vlasika IKEA-e 1973. doveo u Vranje

Bujanovačke prenose deo teksta iz Nedeljnika o poznanstvu Dragana Tomića, dugogodišnjeg prvog čoveka Simpa, sa Ingvarom Kampradom, vlasnikom kompanije Ikea

BEOGRAD, BUJANOVAC, 10 avgust 2017. (foto nedeljnik.rs) –Posle deceniju i po čekanja, dva-tri neuspešna pokušaja i nekoliko najava povlačenja iz poslovnih operacija, kultna švedska multinacionalna kompanija Ikea otvorila je robnu kuću i u Srbiji, piše u novom broju Nedeljnika koji je u prodaji od četvrtka

Znak Ikee postao je neka vrsta neformalnog međunarodnog sertifikata da se država u kojoj je ta kompanija otvorila robnu kuću upisala u klub normalnih zemalja.

Mnogo godina unazad jedan čovek radio je „iz senke“ na tome da Ikea dođe u Srbiju – Dragan Tomić, nekadašnji dugogodišnji prvi čovek vranjanske firme Simpo.

On u novom Nedeljniku kroz razgovor sa Mišom Brkićem otkriva nepoznate detalje tog „lobiranja“, kao i kako je u tom lobiranju koristio 40-godišnje poslovno prijateljstvo s Ingvarom Kampradom, vlasnikom kompanije Ikea.

Meni je Ikea sudbina od početka poslovne karijere. Još tada sam analizirao velike svetske uspešne kompanije. 

Ikea mi je bila ‘pod jedan’ i najinteresantnija po svojoj poslovnoj filozofiji. Tada sam počeo da sanjam Ikeu.

Posle fakulteta poslali su me 1963. godine kao opštinskog stipendistu u fabriku nameštaja ‘Sima Pogačarević‘, fabrika se gradila više od tri godine i meni su ponudili da tamo zasnujem radni odnos.

Naravno da je taj san o Ikei bio neostvariv u to vreme. Ali obilazio sam sajmove i firme iz drvne industrije i dosta toga uspeo da saznam pre nego što sam dobio ulogu da spasavam Simpo.

Od maja 1967. postao sam direktor Simpa. Mnogo sam se namučio da dođem do izvora informacija. I tek 1972. godine uspeo sam da se na jednom međunarodnom sajmu nameštaja sretnem s IngvaromKampradom, vlasnikom kompanije Ikea.

Uspeo sam da mu objasnim ko sam i kakva je moja vizija. Ispostavilo se da nije bila daleko od njegove koncepcije. Njemu se to dopalo i rekao je da će izdvojiti vreme da se brzo sretnemo. I zaista, brzo se javio i najavio dolazak u Vranje“, priča Tomić.

Njegova procena verovatno je bila da sam mlad čovek koji ima koncept sličan njegovom ali u socijalističkoj državi. I da je to izazov i za njega pa zato želi da mi pomogne. Rekao sam mu da sam u Simpu iz nužde, da su me poslali da ili oporavim ili likvidiram fabriku i predstavio sam mu moju viziju razvoja Simpa

Došao je 1973. godine, posle šest godina borbe da dođe do njega, navodi Tomić u razgovoru za Nedeljnik.

„To je bilo kao san. Ikea je već bila ozbiljna kompanija poznata širom sveta sem u istočnoj Evropi. Zašto je došao? On je tada najbogatiji čovek na svetu, ikona kapitalizma, a Ikea je svetski brend. A ja direktor socijalističkog preduzeća. Njegova procena verovatno je bila da sam mlad čovek koji ima koncept sličan njegovom ali u socijalističkoj državi. I da je to izazov i za njega pa zato želi da mi pomogne. Rekao sam mu da sam u Simpu iz nužde, da su me poslali da ili oporavim ili likvidiram fabriku i predstavio sam mu moju viziju razvoja Simpa. Njemu se dopalo što sam išao na kratkoročni program koji je predviđao prvih pet godina da se proizvodnja godišnje diže 30 odsto“, rekao je Tomić i dodao da je taj susret 1973. godine otvorio vidike.

„Shvatio sam da se može računati na veliku proizvodnju, na veliko zapošljavanje ako se Simpo uklopi u Ikein koncept. Jer Ikea je imala trgovine i fabrike na svim kontinentima.“




Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.