fbpx

Bujanovačke škole daleko od elektronskih dnevnika

Piše: N. Stevanović; foto: https://www.elektronskidnevnik.rs/

Bujanovac, 18. januar 2019. –  Sa programom uvođenja elektronskih dnevnika, od škola u Bujanovcu najdalje je odmakla SSŠ „Sveti Sava“, radnici iz „Sezai Suroi“ prolaze obuku, dok je OŠ „Branko Radičević“ još uvek na čekanju. Podatke iz OŠ Naim Frašeri nismo uspeli da dobijemo.

Na početku prošle školske godine najavljivan praktično kao revolucionarni, program uvođenja elektronskih dnevnika po školama u Srbiji još uvek nije zaživeo.

Elektronski dnevnik, kako je ranije objašnjeno u Ministarstvu prosvete, omogućava nastavnicima, razrednim starešinama i direktorima da na brz, jednostavan i pouzdan način vode evidenciju o učenicima, a pruža i mogućnost uvida u informacije u trenutku njihovog nastanka.

Takođe, smanjuje mogućnost greške i subjektivnosti u ocenjivanju i pruža kompletan uvid u napredak učenika i rad profesora i škola.

Nastavnici mogu da vide samo ocene iz svog predmeta, što kako je rečeno, obezbeđuje veću objektivnost u ocenjivanju.

Poseban benefit je i to što će roditelji moći u svakom trenutku da pristupe podacima iz dnevnika, samo za svoje dete podrazumeva se.

Po nezvaničnim podacima, od ukupno 1800 srednjih i osnovnih škola tek nešto više od trećine koristi elektronske dnevnike od početka ove školske godine.

Direktorka bujanovačke SSŠ „Sveti Sava“ Biserka Jović kaže za Bujanovačke da je proces prelaska na elektronske dnevnike u ovoj školi u toku, ali da još uvek nisu ispunjeni svi neophodni tehnički uslovi.

„Još uvek nemamo tu zaštićenu mrežu (AMRES), neophodnu za bezbedno funcionisanje ovog programa, ali smo krenuli sa upisivanjem časova od oktobra“, rekla je Jović.

Po njenim rečima, dvojica zaposlenih koji su ranije prošli obuku upoznali su ostale radnike sa programom, ali se unošenje podataka u elektronske dnevnike još uvek odvija otežano – fale kompjuteri i internet u učionicama.

Zbog ovih tehničkih nedostataka, sa kojima se suočava većina škola u Srbiji, prvobitno pravilo da se čas upisuje u učionici u roku od 15 minuta je modifikovano pa je dozvoljeno i naknadno upisivanje.

„To za sada znači da se časovi upisuju u zbornici po završetku časa, ili na kraju radnog dana, a postoji mogućnost da profesori to rade i kod kuće“, objasnila je direktorka, dodavši da očekuje da se konačni prelazak sa klasičnog na elektronski dnevnik dogodi u toku drugog polugođa.

U srednjoj školi „Sezai Suroi“, u kojoj se nastava odvija na albanskom jeziku, tek nedavno je stigao poziv za obuku radnika, iako se, kako nam je rekao direktor Zejni Fejzulahu, ova škola još na samom početku procesa prijavila za učešće u programu.

„Očekujemo od resornog ministarstva pomoć u ispunjavanju tehničkih uslova, kao što je server na primer, da bismo mogli da krenemo sa realizacijom po povratku zaposlenih sa obuke“, rekao je Fejzulahu.

Za razliku od dve srednje škole, prelazak sa papirnih na elektronske dnevnike u OŠ „Branko Radičević“ nije ni na vidiku.

„Naša škola ne ispunjava većinu tehničkih uslova, pre svega mislim na pokrivenost učionica internetom, niti su zaposleni osposobljeni za rad na elektronskim dnevnicima“, kaže za Bujanovačke direktorka ove škole Mirjana Nešić.

Po njenim rečima, iz ministarstva nema nikakvih informacija kada bi ova osnovna škola mogla da dođe na red za tehničku podršku.

 

 

 

 

 

 

 

 

 




Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *