fbpx

Sinan Ibrahimi, Super Deka, ima 81 godinu i ne izbija iz teretane

Piše: N. Stevanović

Bujanovac, 23. jul 2019. -Bujanovčanin Sinan Ibrahimi svakog jutra dolazi u teretanu bujanovačke sportske hale i vežba sat vremena.

Ne bi to bilo neobično da u šali ne kaže da mu je cilj da zameni mesta ciframa u broju svojih godina, pa da ih ima 18; da, deda Sinan, koga smo zatekli na traci za trčanje, ima 81 godinu.

U vremenu u kojem živimo mnogi bi se smatrali srećnim da zakorače u devetu deceniju, kakav god taj korak osamdesetogodišnjaka bio i ma koliko bile “teške” noge.

Sinana i u 81. godini noge dobro služe, kaže, bori se i ne da se, vežba u teretani, vozi bicikl, šeta i sakuplja lekovito bilje.

“Trudim se da živim zdravo, a kao svaki penzioner imam vremena na pretek i eto me ovde“, kaže on.

Na nesvakidašnji prizor osamdesetogišnjaka na spravama za vežbanje, svi u teretani su već navikli, dodaje on.

„Bilo je čudno deci koja treniraju kad su me videli prvi put. Redovan sam nekih mesec dana, sad im je to normalno“, kaže smejući se.

Samo ne dižem tegove

Sinan je svoj radni vek proveo u Švajcarskoj radeći kao zidar, a već 30 godina penzionerska leta provodi u Bujanovcu, gde se iz Zarbinca doselio sedamdesetih godina.

Kaže da je sada zdraviji nego što je bio dok je radio, tada ga je mučio artritis i imao operacije kolena u kojima su mu proteze.

„Ja sam u penziju izašao kao invalid, a onda sam se posvetio sebi i zdravom životu. Promenio sam životne navike, počeo da sakupljam bilje svakog leta u mom Zarbincu, od koga pravim čajeve, meleme, tinkture, da imam za sebe, a i poklanjam kome treba. Sve to me je preporodilo i sada dođoh i do teretane“, kaže čika Sinan.

Priča nam da trenira na svim spravama, „samo ne diže tegove“ zbog leđa.

„Nema nekog posebnog recepta za vitalnost u mojim godinama, zna se da je dobro biti aktivan, hraniti se zdravo, živeti bez poroka. Možda je bitan deo mog recepta ta narodna medicina, imam dosta literature, i na albanskom i na srpskom, tome sam se posvetio i očigledno mi koristi“, kaže on.

Po njegovim rečima, u Bujanovcu je bolje nego u Švajcarskoj, iako se, kaže, mnogi neće složiti sa njim, posebno mladi.

„Ja se radujem svakom dolasku, tamo sam praktično samo tokom zime. Nikada nisam pravio razlike među ljudima, ko je Albanac, a ko Srbin, svi smo od istog testa pravljeni. Kada tako razmišljaš – nema lepšeg kraja od ovog našeg“, zaključi gospodin Sinan i bez namere da drži lekcije, možda i podeli jednu od važnijih na, čini se, oduvek aktuelnu temu „suživota u Bujanovcu“.

 

 




Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *