fbpx

Istraživanje Danasa: Gotovo 60 odsto ljudi iz Srbije nije bilo na Kosovu

BUJANOVAC, BEOGRAD, PRIŠTINA, 1. novembar 2019. (Priština Foto: EPA/VALDRIN XHEMAJ) – Rezultati ankete koju je portal Danasa sproveo kažu da 60 odsto ljudi iz Srbije u poslednjih 20 godina nije bilo na Kosovu.
To je poražavajuće, ali i dokaz toga koliko politika može da se ispreči između ljudi i koliko je auditorijum u Srbiji podložan manipulaciji, a da toga nije ni svestan, kaže Maja Živanović iz BIRN-a za Danasov projekat „Druga strana Kosova“, koji će biti fokusiran na svakodnevni život građana na Kosovu.
U poslednjih 20 godina Kosovo je posetilo 34 procenata Danasovih anketiranih, dok je 60 odsto odgovorilo da nije.

Opciju „Samo prošao/la“ štikiralo je 6 procenata glasača Danasove ankete. Negativnu sliku o životu na Kosovu ima 42 prcenata njih koji su se izjasnili u anketi, dok pozitivnu ima 19 procenata. Procenat anketiranih koji nemaju nikakvu sliku, jer nisu dovoljno upoznat, iznosi 39 odsto.

Građani Srbije nemaju ama baš nikakvu priliku da vide šta se, na primer, daje u pozorištu u Prištini, kakve su cene na Kosovu i sa kojim se problemima suočava prosečan građanin Kosova albanske nacionalnosti, kaže Antonijević, direktor Fondacije za otvoreno društvo

Teme koje anketirane najviše zanimaju su svakodnevni život građana (43 procenata) koji su se izjašnjavali na pitanje „O kojim temama sa Kosova biste voleli više da čitate u domaćim medijima“? Svaodnevni život prati građanski aktivizam sa 17 procenata glasova.

O običajima bi volelo da se informiše 11 procenata ljudi koji su popunjavali upitnik, o umetnosti devet procenata, politiku zanima osam odsto glasača, muziku pet, sport četiri, a film samo dva procenata njih.

Ovu anketu Danas je zaokružio pitanjem: „Kojim povodom biste otišli na Kosovo?“

Turistički bi otišlo je 35 procenata.

U posetu prijateljima/rođacima otišlo bi  22 procenata izjašnjenih, službeno 16 odsto.

Ne bih nikada otišao/la ukazalo je 13 odsto anketiranih. Na festival osam odsto, na muzički koncert i izložbu tri posto anketiranih učesnika u online anketi Danasa.

Prema rečima Maje Živanović, primetno je da mediji u Beogradu o Kosovu u najvećoj meri izveštavaju na osnovu agencijskih vesti, zbog toga što je većina redakcija bila prinuđena da se odrekne ulaganja u dopisničku mrežu i razvijanja te mreže.

-Sem što se to odrazilo generalno negativno na kvalitet pokrivanja vesti iz regiona, doprinelo je i tome da se izveštavanje svodi na ono što se objavi na agencijskom tikeru, odnosno na velike političke izjave, krize u odnosima i ratno huškanje, kaže Maja Živanović.

Ona dodaje da takve vesti i tekstovi ne doprinose približavanju života na Kosovu ljudima u Srbiji, koji su suštinski neinformisani o tome kako se živi na Kosovu.

Neosporno je da je važno šta su funkcioneri rekli, kako će izgledati buduća Vlada Kosova, šta o tome kaže predsednik Srbije, ali takođe mislim i da je važno čuti o protestima protiv izgradnje hidroelektrana na Kosovu, o Edoni Krejeziu, koja je kapiten ženske fudbalske reprezentacije Kosova, ili o Bljertu Morini, koji sada i sudskim putem traži promenu imena i pola u ličnim dokumentima posle 18 meseci pravne bitke sa različitim pravosudnim i administrativnim institucijama na Kosovu koje su do sada odbacivale njegov zahtev”, dodaje Živanović za portal Danasa.

Nemamo informaciju na srpskom koliko košta vekna hleba ili kilogram mesa u prodavnici. Kako živi radnik na Kosovu? Koliko se od plate napuni potrošačka korpa? Ne zanamo šta čitaju mladi Albanci, kakav imaju pogled na region? Kako je postkonflikto društvo tamo imalo posledice na omladinu? Šta oni misle da li na Kosovu treba suditi pripadnicima OVK?

Takođe, ističe ona, važno je čuti, videti i pročitati da u Severnoj Mitrovici ne postoji pozorište, bioskop, da se ljudi suočavaju sa restrikcijama vode i struje. Ali i da tamo žive dobri ljudi, koji svakog dana prelaze most i odlaze na posao, bez mržnje prema drugoj strani, a koji rizikuju svojim delovanjem da budu nazivani „Tačijevim Srbima“ i izdajnicima.

Milan Antonijević, direktor Fondacije za otvoreno društvo, zapaža da u srpskim medijima skoro da i nema priloga o svakodnevnom životu na Kosovu, a i kada ih ima uglavnom je reč o životu Srba, posebno u enklavama, i problemima koje imaju sa svojim komšijama Albancima.

On ukazuje da o svakodnevnom životu Albanaca u srpskim medijima nema ni reči, te da se o njima po pravilu govori  u negativnom kontekstu, sem retkih primera gde se neutralno govori o pojedinim političkim ili javnim ličnostima.

-Građani Srbije nemaju ama baš nikakvu priliku da vide šta se, na primer, daje u pozorištu u Prištini, kakve su cene na Kosovu i sa kojim se problemima suočava prosečan građanin Kosova albanske nacionalnosti, kaže Antonijević

Boris Varga, politikolog i novinar, navodi za Danas da nevladine organizacije iz Srbije dosta sarađuju sa nevladinim sektorom sa Kosova.

-Mediji nedovoljo izveštavaju o Kosovu, posebno kada je reč o sferi van svakodnevne politike. Nemamo informaciju na srpskom koliko košta vekna hleba ili kilogram mesa u prodavnici. Kako živi radnik na Kosovu? Koliko se od plate napuni potrošačka korpa? Ne zanamo šta čitaju mladi Albanci, kakav imaju pogled na region? Kako je postkonflikto društvo tamo imalo posledice na omladinu? Šta oni misle da li na Kosovu treba suditi pripadnicima OVK? Verovatno je na Kosovu kao svugde u region, ali su nijanse važne, smatra Boris Varga.




Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.