fbpx

Hleb od raži je zdrav, ali ni kafa i rakija od ove žitarice nisu loši

Piše: Marija Janjić (Savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Vranje)

Bujanovac, 27. oktobar 2020. – Posle pšenice, raž predstavlja najvažnije hlebno žito. Ipak proizvodnja raži je iz godine u godinu sve manja.  Prinosi raži su značajno niži od prinosa pšenice.

U Pčinjskom okrogu, okvirne površine koje će biti zasejane pod raži su 120ha, što je izuzetno mala površina ako uzmemo u obzir njegov značaj u ishrani ljudi i domaćih životinja i uopšte u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji.

Kako motivisati proizvođača hlebnog žita da poseje veće površine pod raži?

Pored toga što se raž preporučuje u ishrani ljudi,  zrno raži predstavlja sirovinu za dobijanje skroba i alkohola, tako da u nekim zemljama skrob dobijen iz raži predstavlja glavnu sirovinu za proizvodnju jakih alkoholnih pića.

Klice raži, slično kao i pšenice, bogate su vitaminima, uljima i mineralnim  solima i predstavljaju važnu sirovinu u prehrambenoj i frmaceutskoj industriji.

Od raži je moguće napraviti i napitak poput kafe

U ishrani svih vrsta domaćih životinja, za spravljanje koncentrovane stočne hrane, koriste se mekinje i sitna polomljena semena. Takođe, raž se seje u smešama sa stočnim graškom, grahoricama ili uljanim repicama za proizvodnju voluminozne stočne hrane.

Od raži je moguće napraviti i napitak poput kafe koji je vrlo prijatnog ukusa i uz dodatak mleka može biti još prijatnijeg ukusa i uz to veoma zdrav i hranljiv za decu i odrasle.

Tehnološki kvalitet raži je veoma bitan sa aspekta primene u mlinsko pekarskoj industriji, pošto je raženo brašno veoma cenjeno u proizvodnji raženog i drugih specijalnih vrsta hleba i pekarskih proizvoda.

Zbog činjenice da se biljka raž izuzetno dobro bori protiv korova sejemo je sa ciljem da suzbije korove na veoma zakorovljenim parcelama. Obzirom na tu činjenicu pripada grupi biljaka koje se mogu kao glavne propisati u plodoredu u organskoj proizvodnji. Znatno niži zahtevi raži  za mineralnom ishranom u odnosu na druge žitarice je takođe od značaja u domenu organske proizvodnje.

Raž je vrsta koja ima najveći stepen tolerancije prema visokom stepenu kiselosti zemljišnog rastvora. Zbog toga se preporučuje setva raži na ovakvim tipovima zemljišta.

U različitim agrotehničkim uslovima ova vrsta je dokazala da svojim prinosima na kiselim tipovima zemljišta treba da zameni pšenicu i ječam, koji su veoma osetljivi na kiselost zemljišnog rastvora.

Raž je biljka kojoj pogoduju lakši tipšovi zemljišta, toleriše niži nivo mineralne ishrane, manje doze azota u prihrani, a pogodna je za proizvodnju na nešto višim nadmorskim visinama

U novije vreme blage zime doprinose preživljavanju brojnih patogena koji izazivaju mnoge vrste bolesti na biljkama pšenice i ječma. Raž je u tom pogledu ocenjena kao vrlo tolerantna kultura na bolesti i stog aspekta je primamljiva za proizvođače organske hrane jer nije neophodno primenjivati posebna hemijska sredstva i tretmane zaštite od bolesti kod ove kulture.

S obzirom na veliku nutritivnu vrednost raži i raženog hleba, kao i njen agrotehnički značaj, proizvodnja raži ima sve veći značaj i sve veći interes proivođača postoji za uvođenje ove kulture u setvenoj strukturi, posebno onih koji se bave organskom proizvodnjom.

Raž je zbog svoje visine nešto osetljivija na poleganje od drugih vrsta strnih žita, te je ne treba sejati u uslovima intenzivne agrotehnike, u velikoj gustini setve, sa visokim nivoom mineralne ishrane, na zemljištima jačeg boniteta, težeg mehaničkog sastava i u suviše vlažnim uslovima.

Raž je biljka kojoj pogoduju lakši tipšovi zemljišta, toleriše niži nivo mineralne ishrane, manje doze azota u prihrani, a pogodna je za proizvodnju na nešto višim nadmorskim visinama.

Optimalni rok setve raži je od kraja septembra do kraja oktobra meseca.

S obzirom na veliku nutritivnu vrednost raži i raženog hleba, kao i njen agrotehnički značaj, proizvodnja raži ima sve veći značaj i sve veći interes proivođača postoji za uvođenje ove kulture u setvenoj strukturi, posebno onih koji se bave organskom proizvodnjom

Raž je vrsta koja je od svih ozimih strnina najtolerantnija na niske temperature i golomrazice. Stoga se raž može sejati i do kraja godine, ali je to sigurno praćeno sniženjem prinosa ove kulture. Postoje dobra iskustva u proizvodnji ove kulture i sa kasnijom setvom, (polovina novembra do kraja novembra), ali zbog skraćenja vegetacionog perioda smanjuje se i potencijal rodnosti.

Najpovoljnije bi bilo da zbog brzine nicanja, zbog postizanja boljih rezultata prinosa,setvu raži obavite u što kraćem roku, bar do kraja oktobra ili polovine novembra. Kako je raž vrsta koja se odlikuje visokim stepenom bokorenja, posebno u povoljnijim uslovima predsetvene pripreme i setve, optimalna gustina setve raži je 150- 180kg/ha. U osnovnom đubrenju poželjno je primeniti 60-80kg/ha fosfora, 40-60kg/ha kalijuma.

U prihrani ne treba preterati sa azotom zbog osetljivosti raži prema poleganju. Optimalna količina azota u prihrani raži je oko 50- 70kg/ha aztota, zavisno od nivoa mineralnog azota u zemljištu u momentu prihrane.

 




Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.