Piše: N. Stevanović

Bujanovac, 17. januar 2022. Da država Srbija ciljano i nezakonito pasivizuje prebivališta Albancima u Bujanovcu, Preševu i Medveđi, o čemu već duže vreme pričaju njihovi politički predstavnici, demantovao je, svesno ili nesvesno, Kuštrim Kadriu, predsednik Pokreta „Ognjište“.

On je u emisiji na Televiziji Klan Kosova  rekao da 455 ljudi kojima je u poslednje dve godine pasivizovano prebivalište u Bujanovcu, Preševu i Medveđi zapravo živi u Gnjilanu i to od 1999. godine.

-Ovaj proces je najviše pogodio stanovnike istočnog Kosova (Bujanovac, Preševo, Medveđa), koji žive u Republici Kosovo, jer su bili laka meta organa MUP-a Srbije, da ih ne zateknu u svojim domovima, pošto su se iselili 1999. godine. U Gnjilanu samo u poslednje dve godine imamo 455 stanovnika, čija su prebivališta deaktivirana – rekao je Kadriu.

Naglasio je da Srbija pasivizaciju sprovodi nad građanima koji ne žive u naseljima u kojima su živeli do 1999. godine.

Kako kaže, njihov povratak je sprečio „nedostatak bezbednosti“.

Po procenama koje su ranije iznosili članovi Pokreta „Ognjište“, oko 12.000 Albanaca iz Bujanovca, Preševa i Medveđe se od 1999. godine iselilo na Kosovo.

Bujanovačke su ranije javile da je Vlada u Prištini krajem godine  usvojila nacrt dokumenta koji će omogućiti kosovsko državljanstvo građanima Bujanovca, Preševa i Medveđe, koji su živeli na Kosovu najmanje pet godina od 1999. godine.

Politički lideri Albanaca u Bujanovcu, poput narodnog poslanika Šaipa Kamberija, predsednika opštine Nagipa Arifija i šefa Nacionalnog saveta Albanaca Ragmija Mustafe, u više navrata su izjavljivali da selektivnom pasivizacijom Srbija diskriminiše albansku zajednicu.

Kako je ranije rekao Mustafa, prikriveni cilj pasivizacije je da se smanji broj Albanaca u Bujanovcu, Preševu i Medveđi.

Zvaničnici države Srbije, među kojima je i ministarka za društveni dijalog Gordana Čomić, odbacuju ovu optužbe i tvrde da se pasivizacija obavlja po zakonu i da nije usmerena protiv Albanaca.