fbpx

Nasilje nad ženama: Šta donosi nova kaznena politika u Srbiji i na Kosovu

Bujanovac, 7. novembar 2022. (foto ilustracija Insajder) – Pooštravanje kaznenih politika za nasilje nad ženama na Kosovu i Srbiji nije dovoljno za smanjenje stope nasilja, smatraju aktivisti.

Oktobar mesec obeležile su najave vlada u Beogradu i Prištini kojima se pooštravaju kazne za krivična dela silovanje, seksualno zlostavljanja i nasilje u porodici.

Kosovska vlada usvojila je Nacrt zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, kojim se, između ostalog, uz pooštravanje kazni uvodi i javni registar sa informacijama o licima koja su proglašena krivim za ova krivična dela.

Dodatno, izmenama Zakona, koji bi tek trebalo da se nađe pred poslanicima,predviđa se i da će osobama  koje budu proglašene krivim za seksualno ili nasilje u porodicibiti zabranjeno zapošljavanje u javnom sektoru, neće imati pravo ni na dobijanje vozačke dozvole i pravo upravljanja automobilom u periodu od jedne do pet godina.

Predlog novog zakona, počiniocima ovih dela na Kosovu, predviđa i uskraćivanje prava da se kandiduju za javne funkcije na period od 3 do 10 godina.

I Vlada Srbije, na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića, usvojila je Zaključak povodom inicijative predsednika Republike Srbije za izmenu Krivičnog zakonika.

Kako su naveli iz Vlade Srbije cilj izmena je pooštravanje kaznene politike u odnosu na krivična dela silovanja i nasilja u porodici.

Predložena kazna zatvora za krivično delo silovanja prema nacrtu je od pet do dvadeset godina, sa mogućnošću izricanja i doživotne kazne zatvora, kao i pooštravanje kaznene politike u odnosu na krivično delo nasilje u porodici.

Iz Ženske neformalne mreže Kosova i Srbije kažu da je pooštravanje kaznene politike korak u dobrom pravcu, ali napominju da se malo pažnje posvećuje uzrocima nasilja nad ženama, preventive i činjenici da živimo u postkonfliktnom područiju.

“Pristupanje pitanju nasilja nad ženama u postkonfliktnim područjima zahteva poseban pristup. Ni jedna ni druga Vlada ne posvećuju dužnu pažnju činjenici da na ovim područjima žive žene koje su tokom rata preživele silovanje i sve druge vrste nasilja i muškarci koji su to nasilje počinili i nije isključeno da će ga ponoviti”, kaže  Snežana Jakovljević predsednica Udruženja žena Peščanik koje je deo Ženske neformalne mreže Kosova i Srbije.

Udruženje žena “Peščanik” u saradnji sa udruženjima žena sa Kosova godinama radi na tome da se ova, ali druge teme koje su važne za položaj žena stave u fokus vlada u Beogradu i Prištini.

„Jedna od aktivnosti koju zajednički sprovode aktivistkinje Udruženja žena Peščanik, Asocijacija žena Mitrovice za ljudska prava, Mreža žena Rasinskog okruga i  Ženska mirovna mreža Kosova i Srbije je uključivanje žena u dijalog Beograda i Prištine kojih u ovom trenutku nema“, kaže Jakovljević i podseća da je isključenost žena iz dijaloga u direktnoj suprotnosti sa odredbama Rezolucije 1325 Žene, mir i bezbednost.

Od predstavnika obe strane u dijalogu kao i od predstavnika međunarodne zajednice, aktivistkinje ženskih organizacija  traže posvećenost u pristupu i uključivanje u razgovore eksperata i ekspertkinja i nevladinih organizacija, uključujući i ženske grupe i nezavisne institucije.

„Borba protiv kriminala, smanjenje korupcije, unapređenje ljudskih prava i položaja branitelja i braniteljki ljudskih prava, javna dostupnost informacija o činjenicama u vezi saratom na Kosovu 1999. godine, osuda ratnih zločina i kažnjavanje počinilaca ratnih zločina, pitanje nestalih osoba i obeštećenje žrtava seksualnog nasilja u ratu, puna informisanost javnosti o temama, rezultatima i dogovorima u dijalogu, unapređenje položaja žena i podizanje životnog standarda, teme su kojima u ovom trenutku treba dati prednost“, poručila je Snežana Jakovljević, predsednica Udruženja žena Peščanik.

Ovaj zahtev poslat je i sa jedne od nedavnih aktivnosti na projektu ka unapređenju odnosa između Kosova i Srbije“, pod nazivom  „Mirovni karavan“ na kome učestvuju i aktivistkinje Asocijacije žena Mitrovice za ljudska prava.

Vetone Veliu iz Asocijacije žena Mitrovice za ljudska prava kaže da je na putu ka pomirenju, boljem položaju žena i pokretanju pitanja učešća žena u dijalogu bilo važno da se razbiju predrasude koje postoje.

„Ženski mirovni karavan, kao jedna od aktivnosti na projektu doprineo je tome da se bolje upoznamo. Uspele smo da „slomimo“ mnoge predrasude, kojih je dosta bilo kada smo pre nepune tri godine otpočele sa realizacijom projekta.Cilj nam je da izgradimo dobru komunikaciju, da se približimo jedne drugima. To je važno jer smo prešli jedan period rata i želja nam je da nastavimo život van politike, da živimo svoj život, da naše porodice i naša deca žive zajedno“, kaže Veliu.

Ona dodaje da je nedostatak informacija o procesu dijaloga dodatni problem koji otežava rad na suštinskim pitanjima pomirenja kao preduslovu da se konflikti i nasilje ne ponove.

Uz kontekst postkonfliktnog područja na kome živimo aktivistkinje ženskih udruženja napominju da predstavnici države i zakonodavci često zanemare činjenicu da je prostor gde žene najčešće trpe nasilje, često i silovanje, njihov porodični dom.

Osnaživanje žena da prijave nasilje i brz i efikasan odgovor institucija kada je u pitanju kažnjavanje počinioca preduslov je da stopa nasilja nad ženama smanji i podjednako važno koliko i pooštravanje kaznenih politika, poručuju ženske ove nevladine organizacije.

„Ženski mirovni karavan“ aktivnost je koja se realizuje u okviru projekta „Žene za mir I sigurnost- ka unapređenju odnosa između Kosova I Srbije“, a sprovodi ga Udruženje žena Peščanik u saradnji sa Asocijacijom žena Mitrovice za ljudska prava, Mrežom žena  Rasinskog okruga i Ženskom mirovnom mrežom Kosova i Srbije. Ovaj projekat koji  traje tri godine I završava se 2023.godine, finansira Evropska unija.

 

 


TAG


Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.