Piše: N. Stevanović

Bujanovac, 28. mart 2023. (Foto ilustracija) – Slobodna ekonomska zona u Bujanovcu donela bi toliko željeni ekonomski razvoj smatra predsednik opštine Nagip Arifi, koji je ovu ideju preneo i američkom ambasadoru Kristoferu Hilu na jučerašnjem sastanku u Bujanovcu. Kako nam je rečeno u kabinetu predsednika, ambasador misli da je predlog dobar i najavio je da će o tome razgovarati sa predstavnicima države.

Ekonomski razvoj jedne od najnerazvijenijih opština kao što je Bujanovac bila je jedna od tema razgovora Arifija i Hila u ponedeljak. Predsednik opštine je nakon sastanka rekao da je za ambasadora imao konkretan predlog, a Bujanovačke saznaju da je u pitanju Slobodna ekonomska zona.

-Radi se o uspostavljanju Slobodne ekonomske zone, kakvu imaju na primer Pirot, Subotica i još 13 mesta u Srbiji. Mi smo pogranično područje i ubeđeni smo da bi slobodna zona itekako pospešila ekonomski razvoj. Ambasador takođe misli da je predlog dobar i rekao nam je da će o tome razgovarati državnim organima – kaže za Bujanovačke Sali Salihi, šef kabineta predsednika.

On nije mogao da kaže gde bi u Bujanovcu mogla da se otvori slobodna zona.

Pored toga što je pogranično područje, Bujanovac je i na Koridoru 10, u radijusu od stotinak kilometara su tri međunarodna aerodroma (Niš, Skoplje, Priština), a najavljuje se izgradnja brze pruge od Beograda do Preševa.

Slobodne zone su infrastrukturno opremljene površine gde se mogu obavljati proizvodne i uslužne delatnosti uz određene stimulativne pogodnosti, navode iz Razvojne agencije Srbije.

Ambasador Hil: SAD ne podržavaju zahteve Albanaca sa juga Srbije, Amerika protiv reciprociteta, zajednice opština i uključivanja u Briselski dijalog

Poslovanjem u slobodnim zonama, investitoru se obezbeđuju specijalne olakšice i povlašćeni poreski režim (oslobađenje od PDV-a i carine na uvoz sirovina i materijala namenjenim proizvodnji robe za izvoz, mašina, opreme i građevinskog materijala). 

Uvoz i izvoz robe u zonu je neograničen. Roba koja se iz zone uveze na domaće tržište podleže režimu uvoza strane robe. Poslodavcima unutar slobodne zone omogućen je zakup poslovnih prostorija, radionica, skladišta pod povoljnim uslovima. 

U Srbiji je trenutno aktivno 15 slobodnih zona.

Po podacima iz 2019. godini u zonama je ostvaren promet od oko 5 milijardi evra, a poslovalo je preko 200 multinacionalnih kompanija sa više od 37.000 zaposlenih.

Hil u Bujanovcu obećao da će o problemima Albanaca razgovarati sa Vučićem