Piše: I. Jovanović

Bujanovac, 22. jun 2023.  Jelka Veljković iz Ljiljanca, kao i njene komšije u selu, muku muči skoro mesec dana bez vode. Brigu o petočlanoj porodici, o domaćinstvu i o životinjama vodi uz pomoć vode iz bunara, za koju kaže da nije ispravna i sve se više plaši neke zarazne bolesti.  Najveći deo Ljiljanca je nekoliko nedelja bez vode zbog kvara buster pumpe, o čemu su Bujanovačke više puta pisale.

–Mi smo petočlana porodica, suprug, ja i tri ćerke od 10, 18 i 22 godine, pa vi zamislite koliko je teško bez vode da svi održavamo higijenu, da spremim ručak, da očistim kuću, da namirim stoku – počinje priča Jelka za Bujanovačke.

Ljiljančani tri nedelje bez vode

Veljkovići imaju bunar u dvorištu i tu vodu svakodnevno koriste u tehničke svrhe, jer nisu sigurni da li je ispravna da bi mogli da je piju.

-Vadimo vodu non-stop, što uopšte nije lako, treba snage da se izvuče kofa, a zamislite koliko vam kofa treba za sve dnevne potrebe. Kao da ne živimo u 21. veku, ovo je bukvalno katastrofa, plašim se da ne uhvatimo neku bolest – kaže Veljkovićeva.

I Žbevčani bez vode nedeljama: Molimo vas pišite, ovo je velika sramota

O mašini za veš ne može ni da razmišlja. Veš pere ručno, napolju u koritu, kad je lepo vreme vodu greje na suncu, a kada nije onda mora da založi vatru kako bi je u loncu ugrejala. I tako skoro mesec dana koliko je selo bez vode.

-Petočlanu porodicu perem na ruke, sudove perem u koritu, a pritom sam bolesna, ruke me bole, ali moram, šta drugo da radim – kaže očajno Veljkovićeva.

Uporkos svemu, kako kaže, higijena mora da se održava.

-Vodu grejemo i za tuširanje, napunimo flaše da se greju na suncu, a ostatak na šporet, higijena mora da se održava, leto je, vrućina, znojimo se, uopšte nam nije lako – ističe naša sagovornica.

Imaju poljski toalet, ali deca, kako kaže, nisu naučila na njega i ne žele da ga koriste, pa se voda dodatno izvlači iz bunara i nosi u kupatilo.

-Ja imam 47 godina i navikla sam na poljski wc, ali deca nisu i ne žele i ja ih razumem. Toalet bez vode ne može, ne možemo da sipamo onoliku količinu vode koliko je potrebno – kaže Veljkovićeva.

Jelkina porodica brine i o životinjama, što dodatno ova situacija otežava.

-Imamo koze, kokoške, svinju. Životinje ne pitaju da li ima ili nema vode, one mora da se napoje. Da nam nije tog bunara ne znam kako bismo uopšte živeli – kaže Veljkovićeva.

Račune za vodu plaća redovno, iako ne vidi svrhu zašto im šalju račune kad vode uopšte nema.

-U selu ima 135 kuća, nemaju svi bunar, snalaze se ljudi kako znaju, a plaćamo redovno račune za vodu koji stižu. Sad će za maj da mi pošalju račun kao da sam potrošila 15 kubika vode, a nisam potrošila nijedan – dodaje naša sagovornica.

Trebalo bi, kako kaže, da nadležni reaguju i da se ljudima u selu omoguće normalni uslovi za život.

-Svi gledaju samo svoj interes, svi nas lažu, obećavaju i ništa. Ne znam kako ćemo da preteramo leto – kaže Veljkovićeva.

Ona i njen suprug nigde ne rade, žive od dečijeg dodatka i socijalne pomoći.

-I sa to malo što imamo nikada dužni nismo ostali državi, sve račune plaćamo, pored toga školujemo najstariju ćerku, druga godina je na fakultetu. Srednja ćerka je htela da radi, ali je povredila nogu, imala je operaciju i još uvek nije sposobna za rad, a najmlađa će sad u peti razred osnovne – kaže naša sagovornica za kraj razgovora.

Ljiljance bez vode danima, meštani kažu da se pokvarila nova buster pumpa