Piše: N. Stevanović
Bujanovac, 4. jul 2023. Funkcioner Partije za demokratsko delovanje (PDD) Ragmi Mustafi javno je pitao predsednike opština Bujanovac i Preševo Nagipa Arifija i Šćiprima Arifija zašto se ne oglašavaju povodom imenovanja naprednjaka Aleksandra Martinovića i Nenada Mitrovića za predsednika Koordinacionog tela (KT), odnosno direktora ove državne institucije za jug Srbije.
Mustafi tvrdi da je postavljanjem naprednjaka na čelo KT država prekšila Sporazum o rekonstrukciji KT iz 2009. godine, te da ne vodi integraciji Albanaca kao što predviđa Plan od 7 tačaka Vlade Srbije iz 2013.
-Zašto ćuti Šćiprim Arifi, predsednik opštine Preševo i potpredsednik Koordinacionog tela? Zašto ćuti Nagip Arifi, predsednik opštine Bujanovac i ujedno potpredsednik Koordinacionog tela? Za novog predsednika Koordinacionog tela imenovan je Aleksandar Martinović, aktuelni ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a za direktora Službe KT je imenovan njegov partijski kolega – lider SNS u Bujanovcu i narodni poslanik Nenad Mitrović. Zašto pristajete na kršenje Sporazuma o rekonstrukciji ove institucije iz 2009. godine kada je njegov potpisnik bio šef misije OEBS-a, ambasador Hans Ula Urstad? – navodi Mustafi.
On je postavio i pitanje: Šta se krije iza ove ćutnje?
Albanska opozicija pozdravlja imenovanje Mitrovića za direktora Službe Koordinacionog tela
U pomenutom sporazumu čiji potpisnici su Milan Marković, tadašnji ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu i predsednik Koordinacionog tela, Riza Halimi – u to vreme narodni poslanik u Skupštini Srbije, ambasador Hans Ola Urstad tadašnji šef Misije OEBS u Srbiji, potvrđena je namera “o odgovarajućem uključivanju albanske zajednice u državne institucije čime bi se postiglo njeno delotvorno učešće u procesu donošenja odluka”.
“Potpisnici objavljuju svoju obavezu koja se odnosi na Odluku o uređenju i nadležnostima Koordinacionog tela”, stoji u sporazumu.
Uključivanje Albanaca u rukovodstvo Koordinacionog tela ostvareno je tako što su u uži sastav predsedništva ušli predsednici opština Bujanovac i Preševo, kao zamenici predsednika KT ili potpredsednici, a predviđeno je da članovi Predsedništva budu i narodni poslanici i predsednici lokalnih skupština.
Integracija Albanaca u državne institucije, među kojima je i KT, jedan je od zahteva i u Planu od 7 tačaka koji je 2013. usvojila Vlada Srbije sa kojim su albanski politički predstavnici sa juga Srbije izašli pred Vladu Srbije i međunarodnu zajednicu 2013. godine.
Vlada je dokument usvojila iste godine.
Integracija Albanaca u državne institucije bila je i na vrhu liste zahteva koje su predstavnici liste „Albanska demokratska alternativa – Ujedinjena dolina“ izneli pred predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem na konsultacijama oko formiranja nove vlade u julu 2020. godine, posle izbora.
Albanci su od resora, pored ostalog, tražili Ministarstvo za lokalnu samoupravu i mesto predsednika Koordinacionog tela.
Zahtevi nisu ispunjeni, pa je Šaip Kamberi kao nosilac liste, odnosno narodni poslanik ostao u opoziciji.
Mustafi je, inače, kao predsednik Nacionalnog saveta Albanaca više puta ukazivao na nedovoljnu zastupljenost Albanaca u državnim institucijama.
“ U celoj Srbiji radi svega 13 carinskih službenika Albanaca, toliko ih je od ukupno 91 carinika u Preševskoj dolini, uprkos tome što je Vlada Srbije 2009. godine odobrila otvaranje 63 radna mesta po sporazumu o integraciji Albanaca u državne institucije”, upozorio je Mustafi u februaru prošle godine.
Tada je izneo i podatke i o broju Albanaca koji rade u Zdravstvenom centru Vranje, Republičkom geodetskom zavodu, vatrogasno-spasilačkim jedinicama, naglasivši da je taj broj zapravo nula.
Zbog toga je zaključio da zapravo nema integracije, već samo diskriminacije.
Mesec dana kasnije, u Bujanovcu je pokrenut dijalog predstavnika Vlade Srbije i albanskih političara, a jedna od tema upravo je bila integracija Albanaca, odnosno zapošljavanje u državne institucije.
Ministri Vlade Srbije i politički predstavnici Albanaca na jugu Srbije dogovorili su i rokove.
Ekskluzivno: Nenad Mitrović novi direktor Službe Koordinacionog tela
„Za tri meseca ćemo se sastati ponovo da vidimo koliko smo ljudi zaposlili“, rekla je tada ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić.
Tadašnji predsednik Nacionalnog saveta Albanaca (NSA) Ragmi Mustafi poručio je da je suština dijaloga sprovođenje Plana od 7 tačaka što će dovesti do poboljšanja položaja Albanaca u Bujanovcu, Preševu i Medveđi.
Međutim, usledili su parlamentarni izbori u aprilu tako da do novog sastanka i “provere koliko je ljudi zaposleno” nikada nije došlo.
