Piše: I. Jovanović

Bujanovac, 8. decembar 2024.-Ne bih menjao Bujanovac za Pariz. Tamo nema ćevapa! Ovako uz osmeh komentariše Bujanovački virtuoz Aleksa Zlatković (11), koji je svojom harmonikom pokorio je i Grad Svetlosti (VIDEO NA KRAJU TEKSTA). Naš Aleksa vratio se iz Pariza kao treća harmonika sveta. Pravo iz Pariza i došao je, sa svojim nastavnikom Milošem Stoimenovim, pravo u redakciju Bujanovačkih. Da iz prve ruke saznamo kako je bilo. Najponosniji je na to kako je svirao, a najjači utisak ostavili su mu Ajfelov toranj i Diznilend. Ipak, Bujanovac nikad ne bi menjao za Pariz , jer „tamo nema ćevapa i krilca“.

Zahtevne kompozicije

-Sve je bilo super, na takmičenju sam svirao zahtevne kompozicije i zadovoljan sam kako je to sve ispalo. Sada mi je cilj da sledeće godine na velikom takmičenju u Italiji budem prvi – kaže stidljivo Aleksa, kome su društvo na putovanju, pored nastavnika, pravili roditelji i sestra.

Uživanje u Gradu Svetlosti sa porodicom i nastavnikom

Ipak, rodni grad ne bi menjao.

-Sve je mnogo lepo tamo, najviše Ajfelov toranj, tamo smo prvo otišli. Ali, ako gledamo hranu, Bujanovac je bolji, tamo nisam našao ćevape i krilca – kaže Aleksa kroz smeh.

Svoj vanvremenski talenat na takmičenju Trophee Mondiale, održanom u Montargisu nedaleko od Pariza, Aleksa je pokazao izvodeći tri kompozicije. Kukavicu od Dakena, Sonatinu od Pribilova i Tokatu od Gruševskog.

-Početkom oktobra smo znali da je prošao kvalifikacije za Pariz i počeli da se spremamo. To su kompozicije koje su za više razrede srednje muzičke i izuzetno je težak program. U početku je možda postojala bojazan da li će on to spremiti, ali se posle dva časa videlo da on to može. To je dete koje iz dana u dan pomera svoje granice – kaže nastavnik harmonike Miloš Stoimenov.

Vežbali su svakodnevno i naporno. Kada se približilo vreme takmičenju, otišli su u Niš kod profesora harmonike na fakultetu, da čuju još jedno mišljenje.

-Profesor je ostao bez teksta kada je čuo Aleksu, a meni je bila potrebna potvrda mog rada, da vidim da li idemo u dobrom smeru. Oduševio je i sve studente koji su ga slušali – kaže Stoimenov.

NAGRADE: Prva mesta osvojio je na Međunarodnom susretu harmonikaša u Puli, na Beogradskom festivalu harmonike, na 21. Međunarodnom festivalu harmonikaša u Ubu, na festivalu u Štipu, na Internacionalnoj manifestaciji „Dani harmonike“ u Smederevu, na 9. Internacionalnom festivalu harmonike „Eufonija“ u Novom Sadu i na Međunarodnom muzičkom festivalu „Harmonika fest“ u Tivtu

U Montargisu su videli stvari kojih ovde nema kada su takmičenja u pitanju. Počev od sale, preko organizacije, pa do samih takmičara.

-Aleksi je za prvo mesto nedostajalo svega 0,45 poena, a za drugo 0,08 poena. Pobedili su Kenezi i moram da priznam da su bili fantastični. To što je zauzeo treće mesto Aleksu nije demotivisalo, naprotiv. Čim smo se vratili uzeo je da vežba novi program, još zahtevnije kompozicije. Hoće da vidi koje su mu granice i da sledeće godine u Kastelfidardu u Italiji bude prvi – objašnjava Stoimenov.

Bujanovac Pariz – drugi svet

Nakon takmičenja, rasterećeni, otišli su u Pariz i proveli tamo četiri dana.

Pogled na Ajfelov toranj

-Obišli smo sve znamenitosti, od Ajfelovog tornja, Trijumfalne kapije, Luvra, pa sve do Diznilenda. Bilo je fenomenalno, drugi svet u odnosu na nas, još sređujemo utiske – kaže nastavnik.

O Aleksi kaže da je izuzetno samostalan kada je sviranje u pitanju. Skroman, ne ističe sebe u prvi plan. Ali svojim sviranjem se izdiže iznad svih i uvek pokupi ovacije i aplauze.

Stoimenov je nastavnik harmonike osam godina. U radu se trudi da ne bude autoritet svojim učenicima, već da im bude primer. Da im svojim ponašanjem pokaže kako treba da rade i da se odnose prema muzici.

U svojoj muzičkoj karijeri bio je jednako uspešan kao i njegov učenik danas, ali je razlika što je, kako je rekao, Aleksa sve to postigao mnogo mlađi.

-Veliki je uspeh za nastavnika kada ga učenik prevaziđe i ja sam na to ponosan. Kad slušam Aleksu imam veću tremu od njega, svaki deo kompozicije preživlajvam dok svira i znam da će biti savršen – kaže on.

Za kraj razgovora Stoimenov je želeo da se zahvali svim Aleksinim nastavnicima u školi. Imali su razumevanje za njegovo odsustvovanje dok su trajale pripreme. Pored toga, zahvalio se i opštini na putovanju Bujanovac-Pariz.

Prijem kod predsednika opštine Pajazitija

-Moram da izrazim veliku zahvalnost opštini Bujanovac, koja je pomogla i olakšala Aleksi put do Pariza. Veliko hvala predsedniku opštine Arberu Pajazitiju, većnici Marijani Stojanović, koja je bila pokretač svega i načelniku Bobanu Pavloviću koji nam je pomogao da sredstva sto pre dođu do Alekse. Takođe veliko hvala svim ljudima koji su podržali Aleksu i njegov rad – kaže Stoimenov.

Neophodna nova harmonika

Ono što će Aleksi u narednom periodu biti potrebno je nova harmonika, jer je postojeću već prerastao i treba mu bolja. Instrument koji bi bio prikladan za njegov rad košta najmanje 10.000 evra. Mi se nadamo da će se naći način da Aleksa dođe do nove harmonike, jer nesumnjivo predstavlja ovaj grad u najboljem mogućem svetlu.

Podsetimo, on ima 11 godina, peti je razred OŠ „Branko Radičević“ u Bujanovcu i treći bujanovačke Muzičke školea. Odličan je đak, a o njegovim uspesima u muzičkoj školi pisali smo nebrojano puta. Ne postoji takmičenje sa kog nije doneo prvu nagradu.

U konkurenciji od preko 50 zemalja sveta osvojio je drugo mesto na Svetskom trofeju harmonikaša, prvo mesto izmaklo mu je za 0,07 poena.

Najbolji je bio na Republičkom takmičenju u Beogradu, apsolutni je pobednik (Laureat) na 7. Internacionalnom festivalu „Viva harmonika“ u Aleksincu.