Piše: I. Jovanović
Bujanovac, 12. april 2024. Veliki Gabrijel Garsija Markes napisao je Ljubav u doba kolere, a Bujanovčani žive doba kolere! Ili kuge. I to ne u knjizi.
I dok su građani Bujanovca i okoline zaokupljeni požarom koji ih sa gradske deponije truje već četvrti dan, grad bukvalno tone u smeće. Kontejneri, kojih ionako nema dovoljno u gradu, prepuni su, a sve okolo se pretvara u male deponije. Najgore prizore zatekli smo u petak ujutru u gradskom parku.
Gomila raznoraznog smeća, kartonskih kutija, flaša, plastičnih kesa i napuštenih pasa koji sve to raznose – scena je pored koje svakodnevno prolazimo.
Ipak, najstrašnije je to što ovim smetlištem kraj parka prolaze i deca koja odlaze u vrtić.
Pa, da li je nekoga makar sramota, ako smo svedoci da se ovakvo stanje godinama ne menja?
Da li je, pored otrovnog dima sa deponije u kome se danima gušimo, i tako godinama, potrebno da nam grad dodatno zagađuje smeće čiji se smrad širi kao kuga?! Da li nam preti kolektivna zaraza kao u doba kolere s kraja 19. veka? Sva je prilika da ćemo vratiti neku od davno iskorenjenih bolesti, jer smo tako u mogućnostu.
I konačno, da li će neko da odgovara za ovo?
Trovanje se nastavlja: Od dima sa deponije Bujanovac se ne vidi sa autoputa (video)
Iako svakodnevno postavljamo video klipove i fotografije užasa u kome se nalazi naš grad, savest odgovornih nikako da dotaknemo. Pitamo se da li oni koji su na odgovornim funkcijama udišu isti vazduh kao i mi obični smrtnici, da li oni vide iste prizore smetlišta širom grada ili su im naočare ružičaste?
Odgovor nemamo!
