Bujanovac, 20. decembar 2024. – Velika drama odigrala se u četvrtak uveče kod gradskog parka. Jedan mladi život bukvalno je visio o koncu. Priča se završila srećno, ali moglo je da ne bude tako. . Prenosimo vam svedočenje našeg čitaoca, koji se slučajno zatekao tu.

Očigledno brojna porodica našla se u čudu! Njihovo dete, trogodišnjak otprilike, počeo da guši jer mu je u dušnik zaletela gumena bombona. Odrasle ženske osobe počele su da kukaju, plaču, udaraju se u grudi i padaju u nesvest, a ni muškarci se nisu najbolje snalazili.

Velika drama: Humanost na delu

U opštoj pometnji, čini mi se u nekoliko sekundi, sjatili su se svi, ama baš svi iz kruga od nekoliko stotina metara, kako bi videli i pomogli ako se pomoći može.

Moja supruga je odmah telefonom pozvala hitnu pomoć, vikala, objašnjavala i mahala rukama, drugi su unezvereno gledali i vrteli se u krug.

A onda, u toj opštoj gunguli, pojavio se krupan brkati muškarac srednjih godina, dohvatio dečaka i izvrnuo ga naopačke. Gumena bombona je ispala, mališan je počeo da plače, a sekundu kasnije našao se u naručju svog takođe uplakanog oca.

Hitna pomoć je opozvana, gužva je trajala još desetak sekundi, a onda sam potpuno nesvesno, prišao tom čoveku sa dugačkim brkovima, stisnuo mu ruku i srdačno ga pozdravio.

Lično ga ne poznajem, ali ga se sećam od pre dvadesetak godina kada je bio u ringu na nekom bokserskom meču u Sportskoj sali u Bujanovcu.

Nedugo zatim, nastavivši šetnju parkom, oko mene je strujala neka pozitivna energija. Moj doprinos srećnom završetku je čak najmanji, heroj je bio slučajni prolaznik. Sinoć je spasio život jednom dečaku.

Priča je možda svakidašnja, ali tek kasnije sam shvatio da su glavni akteri Srbi, Romi i Albanci. U datom momentu svi smo bili samo obični normalni i srčani ljudi.

Razmišljam, u ovo vreme duboke otuđenosti i društvene krize, smo svi mi ipak duboko pitomi i humani kada se za to ukaže prilika.