U Jugokopu i dalje postoji veći deo opreme

Bujanovac, 20. februar 2020. (Foto arhiva: Kamberi i Milković na otvaranju izložbe goveda simentalske rase) – Jugokop je, uz Gumoplastiku i Bujanovačku banju, jedan od tri najvažnija privredna kapaciteta Bujanovca, ali u vrhu države ne postoji politička volja rešavanje statusa tih preduzeća, ocenio je predsednik opštine Bujanovac Šaip Kamberi.

Za sudbinu klanice Jugokop u stečaju, čije je pokretanje najavio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre godinu dana u Bujanovcu, Kamberi krivi nadležne u Beogradu i Vladi Srbije.

Iako je, kako kaže, pokretanje Jugokopa od ključne važnosti za lokalnu privredu, Kamberi ocenjuje da za to ne postoji politička volja u Beogradu.

Nekoliko urađenih analiza potvrdilo je da je za pokretanje klanice potrebno oko 500.000 evra:

 „To je tačno. To je pokazala i jedna naša analiza, a Jugokoop je trenutno jedan od dva-tri najvažnija privredna kapaciteta u Bujanovcu. Na žalost, i uprkos svih naših inrervencija, država to ne prepoznaje i ne pokazuje interesovanje da se tamo nešto menja“, rekao je Kamberi.

On je dodao da je o Jugokopu razgovarao i sa Zoranom Stankovićem, predsednikom Koordinacionog tela za jug Srbije (KT):

„Zaključio sam da se čeka na Ministarstvo privrede i na Vladu Srbije koji treba da donesu te početne odluke o privatizaciji, da nađu ozbiljnog kupca za jedan kapacitet koji je potreban ne samo nama u Bujanovcu.  Ja sam prošle godine, u saradnji sa Koordinacionim telom, ponudio da lokalna samouprava, iz svog skromnog budžeta, izdvoji neka sredstva za pokretanje proizvodnje u Jugokoopu. Ispostavilo se, kako rekoh, da stavovi KT tela nemaju podršku Vlade i nadležnih  u Beogradu“, rekao je Kamberi.

On je dodao da bi otvaranje klanice podstaklo ljude da se bave stočarstvom jer bi imali siguran otkup, dok se sada promet stoke dvija na bujanovačkoj stočnoj pijaci:

„To je i logično, jer ako vlast neće ili i ne želi da uredi neke odnose, onda to uređuju sami građani i tržište zakonima ponude i potražnje“, rekao je predsednik opštine Bujanovac.

On je zaključio da odnos države prema Jugokopu, ali i prema GMP i Banji, predstavlja sliku odnosa države prema Bujanovcu.