Piše: I. Jovanović

Bujanovac, 12. decembar 2023. U opštini Bujanovac živi 980 osoba sa invaliditetom, što čini oko 2 odsto ukupnog broja stanovnika, podaci su Republičkog zavoda za statistiku. Bujanovačko udruženje osoba sa invaliditetom „Živeti zajedno“, osnovano pre desetak godina, postoji samo na papiru i od njega osobe sa invaliditetom nemaju apsolutnu nikakvu podršku i korist – kaže za Bujanovačke Arife Selimi (38) iz Lučana, koja je sa 4 godine doživela sobraćajnu nesreću, povredila kičmu i ostala trajno vezana za invalidska kolica.

-U Bujanovcu je situacija katastrofalna kada je reč o invalidima, ne postoji nijedna olakšica za nas. Udruženje više ne postoji, iako u APR-u ima podataka o njemu, čula sam da su zatvorili i kancelariju koja se nalazila u sportskom centru Mladost. Udruženje nije realizovalo nijedan projekat, jednu rampu nisu napravili, a dobijali su novac na konkursima – kaže Selimi.

Prikovana za kolica, otvorila je frizerski salon u Bujanovcu, na posao sama ide kolima

Niko je, kaže, iz udruženja nije pozvao već godinu dana.

-Iliriana Azemi vodi to udruženje, Opština je davala novac na konkursima, ali ne znam gde i kako se on trošio. Dobili smo samo kombi koji je specijaizovan za prevoz osoba sa invaliditetom, ali ga nikad nismo koristili, već ga je Opština registrovala na svoje ime i ona ga koristi. Nama je rečeno da možemo da tražimo kombi kad nam treba i da će nam oni obezbediti i vozača, ali do sada ga nismo koristili – objašnjava Selimi.

Postala je član vranjskog Udruženja paraplegičara „Kelenko“, o kome ima samo reči hvale, jer su im, kako kaže, sastanci redovni, a organizuju i izlete i proslave.

-Smatram da udruženje treba da vodi neko ko je invalid 70 odsto ili više, jer samo takav može da razume sa kakvim mukama se mi susrećemo. Onaj ko ima manji procenat invaliditeta ne može da nas razume – kaže naša sagovornica.

Uslovi u Bujanovcu su, kako kaže, poražavajući kada je reč o svakodnevnom životu osoba sa invaliditetom. Ne postoje rampe, a trotoari su nepristupačni.

-Svaki put kad krenem negde mora da zamolim nekog da mi pomogne da se kolicima popnem na trotoar, a onda i da mi pomogne da siđem. Pre tri godine sam slomila jedna kolica, koja su inače mnogo skupa, popravka jednog točka košta sto evra – kaže Selimi.

Odlazak u institucije je, naglašava, praktično nemoguć.

-Nema liftova svuda, recimo naš Centar za socijalni rad ga nema, a osobe sa invaliditetom stalno posećuju Centar, kao da smo nevidljivi za ovaj sistem – dodaje naša sagovornica.

Ona i pored dugogodišnjeg invaliditeta svakog dana seda za volan, odlazi na posao u svoj frizerski salon u Bujanovcu i živi život vodeći se devizom da „od kukanja nema vajde“.

U svojoj borbi ne posustaje. Završila je osnovnu, potom i srednju školu, položila vozački ispit, trudila se da što manje zavisi od drugih i nije prestajala da uči i radi na sebi.

Republički zavod za statistiku objavio je podatke o stanovništvu starosti dve i više godina prema statusu invaliditeta u Pčinjskom okrugu. Na teritoriji Pčinjskog okruga živi 7.861 osoba sa invaliditetom. Od te brojke je 4.403 žena i 3.458 muškaraca.

Najviše osoba sa invaliditetom, u odnosu na broj stanovnika, ima u opštinama Bosilegrad (364) i Vladičin Han (1072), Vranje (3.764), a najmanje u opštinama Bujanovac (980), Preševo (355) i Surdulica (850).

Prema dostupnim podacima za jug Srbije najviše je ljudi koji imaju probleme sa hodom ili penjanjem stepenicama, skoro 110.000. Drugi invaliditeti su problemi sa vidom, sluhom, samostalnošću i pamćenjem. Najmanji broj osoba ima probleme sa komunikacijom, oko 24.000.

Izneti podaci pokazuju da ima najviše žena sa invaliditetom i da broj osoba raste sa godinama starosti, a najveći broj je onih sa preko 65 godina.