Bujanovac, Niš i Čačak uoči lokalnih izbora

Datum lokalnih izbora još nije poznat, ali je kampanja već počela – dolaze poslanici opozicije, formiraju se nove grupacije, a predstavnici vlasti šetaju po Srbiji i hvale se i urađenim i onim što bi trebalo da bude, a što uveliko kasni. U Nišu prva istraživanja pokazuju da SNS i SPS ni zajedno neće imati većinu dok se i sama opozicija deli, u Bujanovcu predstavnici i Srba i Albanaca rade na zajedničkim listama, a uz Niš i grad Čačak spada u jedan od onih u kojima bi, prema anketama, SNS mogao da izgubi vlast. Ipak, u srcu Šumadije kragujevački naprednjaci su pregovorima u Beogradu spasili koaliciju i sačuvali još jedan mandat „na staklenim nogama“

Autor: Južne vesti, OzonPress, Glas Šumadije, Bujanovačke

                *Potreba građana južno od Beograda je da imaju svoju nacionalnu mrežu. Ovaj tekst nastao je u okviru te inicijative koju čine medijske kuće Bujanovačke, Južne vesti, Ozonpress i Glas Šumadije 

 

Bujanovac, Niš, Kragujevac, Čačak, 28. mart 2024. Stranke koje okupljaju lokalne Albance i Srbe u Bujanovcu rade na stvaranju zajedničkih listi – na albanskoj strani pokretač inicijative je Nevzad Lutviu, predsednik Nacionalnog saveta Albanaca (NSA), a na srpskoj Nenad Mitrović, šef bujanovačkih naprednjaka i Stojanča Arsić, koji je na prošlim izborima bio na čelu liste SPS. Te dve grupacije ujedno su sa 13 odbornika jedini parlamentarni predstavnici Srba pa su, kako kažu, sa te pozicije inicirali ukrupnjavanje srpskog političkog bloka u predstojećoj borbi za 41 mesto u Skupštini Bujanovca.

Tašković i Tasić idu sami na izbore

Međutim, sva je prilika da će Srbi na izbore u najmanje četiri kolone, a ni od ujedinjavanja albanskih stranaka nema ništa.

Mitrović i Arsić već su dogovorili koaliciju sa nekoliko manjih stranaka bliskih naprednjacima i socijalistima, a na drugoj strani napravljen je opozicioni blok koji je okupio Saša Arsić, lokalni lider NPS, a tu su još i POKS, novi DSS i predstavnik grupe MI – Glas iz naroda.

Učešće na izborima najavio je ugledni lekar iz Bujanovca dr Dejan Stojanović Meče, koji će, kako je rekao Bujanovačkim, formirati grupu građana pod svojim imenom. Na izbore će i grupa građana predvođena Nenadom Tasićem Tasom i Goranom Taškovićem.

Nenad Mitrović smatra da sve stranke koje okupljaju Srbe treba da imaju zajednički cilj, a to je da se sačuva 13 mandata, ali i možda osvoje još jedan ili dva. Drugi cilj je i da Srbi budu deo vlasti, što je u Bujanovcu bila praksa od 2002. pa do izbora 2020, kada su Albanci napravili takozvanu “svealbansku većinu” po direktivi iz Tirane, a inicijativu tadašnjeg ministra u Vladi Albanije Genta Cakaja.

Doktor Stojanča Arsić i ja smo naglasili da, što se nas dvojice tiče, ostali ne treba da očekuju ili spekulišu da će ponovo da dođe do podele, pa da jedan deo srpskog bloka predvodim ja, a drugi Arsić, to se neće desiti. Na predstojeće izbore doktor Arsić i ja idemo zajedno i tu podele neće biti – naglasio je Mitrović

Mitrović predvodi listu sa Arsićem

Na sastancima tog dvojca upadljivo je bilo odsustvo Saše Arsića iz Narodnog pokreta Srbije, koji je u više navrata ponovio da ne želi u koaliciju sa SNS, uz digresiju da je Saša Arsić sin Stojanče Arsića. Program i politička opredeljenje NPS su, po rečima Arsića mlađeg, potpuno suprotna od politike predstavnika Srba u opštinskom parlamentu trenutno.

Ideju zajedničke srpske liste nisu podržali ni predsednik opštinskog odbora Novog DSS-a Slavoljub Ristić, kao ni Goran Kostić, poslanički kandidat i predstavnik pokreta dr Branimira Nestorovića za Bujanovac. Obojica su već dogovorili koaliciju sa NPS, a pridružio im se i POKS.

Predstavnici albanskih partija u Bujanovcu takođe su održali sastanak na kome su podržali inicijativu o predizbornoj ili postizbornoj koaliciji albanske većine, saopšteno je iz Nacionalnog saveta Albanaca (NSA).

Pozivu šefa NSA odazvali su se lider Demokratske partije (DP) i aktuelni predsednik Opštine Nagip Arifi, predsednik bujanovačkog odbora Partije za demokratsko delovanje Ragmi Mustafi i šef Pokreta za demokratski progres Šćiprim Musliju. Te stranke od 2020. godine čine vladajuću “svealbansku” većinu u Bujanovcu.

Sastanku je prisustvovao i Arber Pajaziti, šef lokalnog odbora opozicione Alternative za promene i žestoki kritičar aktuelne vlasti koji je istupio iz svealbanske većine.

Stranke su se izjasnile za postizanje predizbornog ili postizbornog dogovora o novom mandatu albanske većine i izrazili spremnost da se na narednim sastancima razgovara o principima i kriterijumima – navode iz NSA.

Ipak, pred lokalne izbore na albanskoj političkoj sceni u Bujanovcu pojavila se nova grupacija “Pokret za Bujanovac” koji mahom čine nekadašnji članovi Partije za demokratsko delovanje (PDD) Šaipa Kamberija, jedinog predstavnika Albanaca u republičkom parlamentu.

Sastanak albanskih lidera u NSA

Romi na predstojeće lokalne izbore će sigurno izaći sa jedinstvenom listom, što do sada nije bio slučaj, poručio je predstavnik Roma u bujanovačkoj Skupštini Adem Salihi i dodao da su ljudi zadovoljni ostvarenim rezultatima.

Na poslednjim lokalnim izborima održanim 2020. godine koalicija oko SNS je osvojila blizu 5.000 glasova, a samo nekoliko stotina više osvojila je Demokratska partija (DP) Nagipa Arifija, što je za rezultat imalo jednak broj poslaničkih mandata – po 10. Te dve stranke su posle izbora sklopile dogovor o zajedničkoj multietničkoj vlasti, uz podršku manjih stranaka, ali je posle intervencije tadašnjeg ministra u Vladi Albanije Genta Cakaja u Bujanovcu vlast formirala takozvana “svealbanska koalicija”.

Na svim lokalnim izborima od 2002. albanske stranke imaju većinu, ali su deo vlasti dobijali i Srbi, što nije slučaj od prošlih izbora. Zbog toga srpski odbornici poslednje četiri godine bojkotuju rad parlamenta, a na skupštinska zasedanja dolaze samo kada su na dnevnom redu važna pitanja poput usvajanja budžeta ili investicija.

Niš: Nesporazumi među naprednjacima

Niški naprednjaci imali su već sastanke u vezi sa izborima, saznaju nezvanično Južne vesti. Nezadovoljstvo mnogih građana radom gradonačelnice Dragane Sotirovski i njenog tima upućuje na to da ona neće ponovo biti kandidat za tu funkciju, ali zvaničnih informacija sa sastanaka nema.

Najpre sukob Sotirovski – Perišić, gde bivši gradonačelnik optužuje sadašnju gradonačelnicu za kriminal, a zatim i fizički obračun u prostorijama niškog SNS-a između Miloša Banđura i Marka Simova – bili su samo deo niza nesuglasica između različitih struja Srpske napredne stranke u Nišu.

Prozivke među naprednjacima mogle su se čuti i sa govornice niške Skupštine. Akteri su bili Banđur – Sotirovski, Darko Bulatović – Nikola Ilić, a mešali su se i drugi odbornici.

SNS je stranka gde nikada nije vladalo jednoumlje. Ima različitih mišljenja, različiti smo ljudi – navela je tada Sotirovski.

Dok su za naprednjake međusobni sukobi u Skupštini dokaz demokratičnosti, za opoziciju su pokazatelj da u vladajućoj stranci vlada borba za lične interese.

Karavana gradske vlasti ovog puta nema, ali šetnje gradonačelnice i drugih predstavnika pojedinim delovima grada liče na to. Jedna od stanica bila je Pantelej, gde su najavljene investicije koje su već ranije bile najavljivane, kao i završetak radova čiji je rok uveliko probijen.

Iako je sa nekim naprednjacima i sam imao nesuglasice i kritikovao njihov rad, u SNS prošle godine ulazi niški lekar Milan Lazarević, koji se u niškoj javnosti spominjao kao potencijalni kandidat za gradonačelnika. Njegov blizak saradnik i rukovodilac Klinike za kardiohirurgiju, gde Lazarević radi, Dragan Milić najavio je nešto ranije mogućnost ulaska u “političko blato” Niša. Najavu je i obnarodovao formiranjem grupe građana i programom u 20 tačaka.

Podele i unutar opozicije

Branislav Jovanović i Emilija Marjanović izlaze iz koalicije “Niš, moj grad” i sa predsednikom stranke Novo lice Srbije Milošem Parandilovićem potpisuju sporazum o saradnji i zajedničkim nastupom na niškim izborima. Njihove kolege iz skupštinske klupe Miodrag Stanković i Dragoslav Ćirković potpisuju deklaraciju sa Novim DSS-om i na izbore će sa njima.

Poslanici Narodnog pokreta Srbije Đorđe Stanković i Ana Eraković upozorili su da se priprema krađa izbora jer se ljudi iz drugih gradova uveliko upisuju u birački spisak u Nišu. Na to upozoravaju i iz stranke Srbija Centar, a narodna poslanica Stranke slobode i pravde iz Niša Jelena Milošević kaže da upisuju ljude i na adresama trafika.

Stanković i Milošević pozvali su nišku opoziciju i pojedine aktiviste da se ujedine, na šta su do sada pozitivno odgovorili Tamara Milenković Kerković iz Dveri i aktivista Miloš Bošković. Dragan Milić kaže da će njegova grupa nastupiti samostalno da bi se videlo koliku podršku ima i zato što želi da to bude „potpuno niška opcija“.

Dragoslav Ćirković iz koalicije „Niš, moj grad“ i Slađana Miletić iz Novog DSS-a nisu kategorično odbili da budu deo jedinstvene opozicije, ali je Miletić navela da to zahteva ozbiljne razgovore i da će ovog puta njihova grupacija verovatno nastupiti samostalno. Stefan Jovanović iz Narodne stranke ističe da su oni za ujedinjenje, ali ne sa SNS-om, SPS-om i NPS-om.

U Nišu se povela polemika i oko toga čije ime bi trebalo da se nađe u nazivu izborne liste SNS-a, pošto je Đorđe Stanković pred evroparlamentarcima predložio da ona u svom nazivu nema ime predsednika Srbije Aleksandra Vučića, već da bude potpisan nosilac liste – Dragana Sotirovski, u slučaju da to bude ona. Reagovao je na to i predsednik Vučić, izjavom da je Stanković “tražio od stranaca da zabrane njegovo ime i na lokalnim listama”.

Istraživanje agencije Faktor plus pokazuje da bi naprednjaci i socijalisti imali ukupno 44,2% glasova, što znači da ni zajedno ne bi imali većinu. „Srbija protiv nasilja“ i NADA imale bi 37%, MI – Branimir Nestorović 5%, „Niš, moj grad“ 3,5%, Zavetnici 2,8%, DJB i SDS 2,7%, Narodna stranka 2,1%, Dveri 1,1%, SRS 0,3%, dok je odgovor „neka druga“ dalo 1,5% ispitanika.

ČAČAK: U igru se vraćaju Boško Obradović i Velja Ilić

Čačak, uz Niš, spada u jedan od gradova u kojima je drastičan pad rejtinga SNS vlasti na lokalu. Procena podrške aktuelnoj naprednjačkoj vlasti je između 30 i 32%, što je najniže u Srbiji, a ne tako davno u javnost je procurela informacija o „ribanju“ gradonačelnika i čačanskog odbora od samog Vučića zbog loših rezultata.

Ni koalicioni partner SPS ne stoji dobro, ako se uzme u obzir broj glasova osvojenih u Čačku na decembarskim parlamentarnim izborima, dok ostali koalicioni partneri sa nemerljivo malim procentom doprinose osvajanju glasova na izborima u Čačku.

Od Nove godine do danas su i među opozicijom vođeni pregovori ko sa kim hoće, a ko sa kim neće i ovih dana se objavljuju prva saopštenja na tu temu. Stranke okupljene oko liste „Srbija protiv nasilja“ sklopile su dogovor sa predstavnicima Koalicije NADA (Nova DSS i POKS) i objavile da će ići na zajedničku listu. U drugoj koloni biće Nova Srbija Velimira Ilića i Narodna stranka čiji je predsednik Gradskog odbora dr Aleksandar Radojević upravo i novoizabrani prvi potpredsednik ove stranke.

Najava Boška Obradovića da se nakon ostavke na funkciju predsednika Dveri vraća u rodni grad kako bi ujedinio opoziciju u jedinstveni opozicioni blok sa zadatkom da se sruši naprednjačka vlast u Čačku, osim vraćanja kući, u ovom drugom delu najave nije se ostvarila, a kako će Dveri i da li će izaći na predstojeće lokalne izbore u Čačku još je nepoznanica, jer iz nekog razloga Dveri nisu prihvatljiv predizborni koalicioni partner nikome iz opozicije.

Iz Gradskog odbora stranke Novo lice Srbije izdato je saopštenje u kome se kaže da se oni zalažu za jedinstvenu opozicionu listu, ali da će posle svega na izbore ipak izaći sami.

Za očekivati je da će na glasačkom listiću biti i grupe građana, među kojima će najznačajniju ulogu igrati ona u kojoj će biti već afirmisani građanski aktivisti i grupa uglednih građana koji ne žele da budu članovi političkih stranaka. Ta lista mogla bi da nadomesti gubitak glasova zbog izlaska opozicije u više kolona ili možda čak i bude najveće iznenađenje na izborima u Čačku ako lestvicu koju želi da preskoči podigne visoko.

U Kragujevcu „uvozili“ birače, a vlast formirana – u Beogradu

Bivši gradonačelnik Nikola Dašić ponovo je „u zadnjem minutu“ izabran za gradonačelnika Kragujevca, gde su lokalni izbori održani decembra, a do vladajuće većine nije se došlo lako. Dan pred konstitutivnu sednicu, na kojoj su verifikovani odbornički mandati, iako se slutilo, nije bilo izvesno da će se SNS i SPS dogovoriti o podeli vlasti. Pregovori su premešteni u Beograd, a da nisu bili jednostavni svedoči fotografija snimljena veče pred skupštinsko zasedanje na kojoj visoki funkcioner SPS-a Branko Ružić stoji uz predsednike lokalnih odbora, sada već vladajuće koalicije.

Od 87 odborničkih mandata, koliko broji gradski parlament, SNS je osvojio 38, a pet opozicionih lista 36 mandata. Na listi Srpske napredne stranke, od 38 odbornika, dva mesta pripadaju SDPS-u Rasima Ljajića, po jedno Zdravoj Srbiji, Boljoj Srbiji, Vulinovoj stranci, Kariću i Srpskoj radikalnoj stranci.

Bilo je jasno da se vlast u gradu ne može formirati bez Socijalističke partije Srbije, koja je osvojila 6 mandata i u pregovore ušla zajedno sa grupom građana „300 Kragujvčana“ (4 odbornika). Dodatnu pometnju unela je i ponuda koju su potpisali nosioci svih 5 opozicionih lista da mesto gradonačelnika pripadne SPS-u.

Kragujevačka opozicija, sem zvanične žalbe koja je odbijena, nije se previše žalila na rezultate lokalnih izbora, iako su prvog dana izborne tišine svi zaposleni u javnom sektoru dobili „solidarnu pomoć“ od po 20.000 dinara, iako je zabeleženo glasanje bez lične karte, a poštari su pričali da su pozive za glasanje nosili na adrese na kojima pozvani ne žive…

Glas Šumadije je tražio od MUP-a informacije o novopridošlim Kragujevčanima tokom septembra, oktobra i novembra, a zanimljivo je da se svakog meseca u grad na Lepenici doselio gotovo identičan broj ljudi i po pravilu iz skoro istih oko 60 opština u Srbiji.

Demokratska stranka je analizom biračkog spiska došla do cifre od 2.647 birača koji se, kako su naveli u saopštenju, „bez ikakvog opravdanja nalaze u biračkom spisku u Kragujevcu“. To su, u odnosu na procenat izašlih birača, 4 odbornička mandata.

Na gotovo svim biračkim mestima u gradu, opozicione liste u zbiru imaju ubedljivu pobedu. Prevagnula je periferija, a o stepenu obavešetnosti građana u prigradskim naseljima najbolje svedoči anegdota iz same kampanje:

Opozicioni aktivista je pokušavao da ubedi stariju građanku da, bar na lokalu, glasa za opoziciju pa joj je predložio da zaokruži Vučića, ali i bilo koju lokalnu opozicionu listu, jer će opet Dašić da bude gradonačelnik. „Ko je Dašić“, pitala je gospođa, iako je on u prethodne četiri godine bio prvi čovek grada.

I posle loših izbornih rezultata vlast je ipak, posle beogradske intervencije, pripala SNS-u i SPS-u, a vladajuća Srpska napredna stranka nastavila je praksu da se građanima obraća saopštenjima u kojima brani lik i delo, um i telo, misli i zamisli, vizije i kolizije Aleksandra Vučića.




Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *