Položaj Albanaca u Srbiji (1): VELIKA ANALIZA BUJANOVAČKIH
17.03.2026.
Položaj Albanaca u Srbiji: Protest Albanaca 2024 (Foto arhiva Bujanovačke)
Bujanovačke će u narednih nekoliko dana predstaviti svoje veliko istraživanje o položaju Albanaca na jugu Srbije, nastalo uz podršku Balkanske istaživačke mreže (BIRN). Iako nije najbrojnija u Srbiji, albanska nacionalna manjina poslednjih decenija u fokusu je domaće i međunarodne javnosti, a o njenom položaju raspravlja se i u američkim i institucijama EU. Na to su svakako najviše uticali sukobi na Kosovu koji su 1999. kulminirali NATO kampanjom na Saveznu Republiku Jugoslaviju, koji su se nedugo zatim prelili i na jug Srbije kada su se sukobili naoružani Albanci okupljeni u OVPMB i državne snage bezbednosti. Iako je od sukoba prošlo više od dve decenije, region juga Srbije i dalje pati probijajući se trnovitim putem ka normalizaciji odnosa i kroz izazove koje nosi život u multietničkoj zajednici. Bujanovačke u svojoj analizi nude dubinski pogled na izazove sa kojima se Albanci suočavaju u Srbiji, državi u kojoj žive, o odnosu države prema njima ali i o perspektivama koje nudi život u nacionalno, kulturološki i verski mešovitoj sredini
Pišu: N. Stevanović, Ivana Jovanović i Dejana Cvetković
Položaj Albanaca u Bujanovcu, Preševu i Medveđi i navodna diskriminacija koju država Srbija sistemski sprovodi nad albanskom zajednicom u tri opštine teme su kojima se bavi i američki Kongres od početka ove godine. Zakon, ukoliko bude usvojen u Predstavničkom domu i Senatu, obavezaće lično američkog državnog sekretara i Stejt department da sprovede istragu o pasivizaciji prebivališta Albanaca na jugu Srbije, izostanku integracije, odnosno zapošljavanja u državnim institucijama, nepriznavanju diploma sa kosovskih fakulteta, nedovoljnoj upotrebi albanskog jezika i pisma, nedostatku udžbenika na albanskom jeziku, izostanku investicija – ekonomskog razvoja, uskraćivanju prava Albancima da koriste nacionalne simbole i, na kraju, postupanja organa reda prema pripadnicima albanske zajednice.
Sve pobrojano za političke predstavnike Albanaca direktna je krivica države Srbije i dokaz sistemske diskriminacije koja je prouzrokovala toliko loš položaj Albanaca da se dovode u pitanje osnovna ljudska prava.
Plan od 7 tačaka
Donošenje Predloga zakona na Odboru za spoljne poslove američkog Kongresa u januaru ove godine, u Partiji za demokratsko delovanje (PDD) Šaipa Kamberija nazvaće istorijskim trenutkom kada je položaj Albanaca dospeo u „srce američke politke“ i da sada sledi veliki preokret.
U „srcu srpske politike“ položaj Albanaca bio je pre 13 godina kada je u još jednom, kako se pretpostavljalo, istorijskom trenutku, Vlada Srbije na čelu sa Ivicom Dačićem prihvatila i naložila sprovođenje Plana od 7 tačaka – dokumenta sa zahtevima prema državi iza kojeg su stali svi albanski odbornici iz Bujanovca, Preševa i Medveđe.
Osim pasivizacije, koju kao veliki problem albanski lideri detektuju nešto kasnije, Plan od 7 tačaka sadrži sve ono što se našlo u Predlogu zakona u Kongresu Sjedinjenih država.
Za 13 godina država je učinila malo na sprovođenju Plana od 7 tačaka, odnosno poboljšanju položaja Albanaca – u delovima poput integracije, gotovo ništa, smatraju političari i pokazuju istraživanja organizacija civilnog društva.
Belgzim Kamberi
– Kada je reč o postkonfliktnom procesu, uključujući i sprovođenje Plana od 7 tačaka, može se reći da je postignut napredak u pogledu stabilnosti i bezbednosti. Međutim, evidentan je zastoj u dve ključne komponente – ekonomskom razvoju i demokratizaciji – smatra Belgzim Kamberi iz Odbora za ljudska prava.
Među ispunjenim zahtevima su izgradnja Koridora 10, vanbolničko porodilište u Preševu (o čemu u sledećemi nastavcima), a opšta ocena je i da se više ne postavlja pitanje bezbednosti sadržano u tački 7, što se ne može reći i za poverenje.
Novinar iz Bujanovca Jeton Ismaili kaže da je od samog začetka Plana od 7 tačaka i prihvatanja ovih zahteva od strane Vlade Srbije previđeno nešto od krucijalnog značaja.
-Nigde nema rokova, bilo kakvih, da kažemo rokova za sprovođenje, zbog toga mi je od samog početka sve delovalo pomalo neozbiljno, i kad je Plan, koji je suštinski u redu, predložen od strane albanskih političkih predstavnika i kad je usvojen od strane Vlade Srbije. Planu od 7 tačaka jednostavno fale te vremenske odrednice. Znači, Vlada je to sprovođenje ostavila na milost organa, ministarstva ili Koordinacionog tela. Birokratija se menja – kaže Ismaili.
Jeton Ismaili
S obzirom da istraživanja organizacija civilnog sektora pokazuju da je sadržina Plana od 7 tačaka nepoznat velikom broju građana, čak i iz albanske zajednice, Bujanovačke ga donose u integralnom obliku:
Od sedam tačaka koje sadrži plan za poboljšanje položaja Albanaca ključne su integracija, obrazovanje, posebno u delu priznavanja kosovskih diploma i udžbenika na albanskom jeziku, i ekonomski razvoj. Pitanje investicija u devastirani Bujanovac postavljaju i Srbi, ne samo Albanci.
Do određenog pomaka po pitanju implementacije Plana dolazi 2022. godine kada Ministarstvo za ljudska i manjiska prava vodi Gordana Čomić. Ona je započela dijalog sa predstavnicima albanske zajednice u Bujanovcukoji je u dva ciklusa doneo udžbenike na albanskom jeziku za osnovce i Akcioni plan za integraciju Albanaca 2023-2026. Tu se stalo.
-Za mene Plan od sedam tačaka zapravo nije političko polje na kojem ćemo mi prebacivati loptu jedni drugima. Za mene je Plan od sedam tačaka nešto što direktno utiče na stvaranju bolje budućnosti, ne samo zajednice kojoj ja pripadam, nego područja na kojem živim. Da pokažemo koliko se međusobno i poštujemo i koliko možemo stvarno da živimo zajedno, da nam ravnopravnost bude smer i da se oko toga okupljamo – kaže za Bujanovačke Rahim Salihi, organizacioni sekretar Partije za demokratsko delovanje (PDD) i odbornik u bujanovačkoj skupštini.
Rahim Salihi
“NEMAMO INTEGRACIJU, IMAMO DISKRIMINACIJU”
-Srbija bi bila jaka država kada bi uspela da manjine učini zadovoljnim građanima. Ako su manjine nezadovoljne, to je problem države. Albanska dijaspora u zapadnoevropskim državama poštuje zakon i državu jer se osećaju institucionalno sigurnim – kaže za Bujanovačke medijski radnik i analitičar Nedžat Behluli.
Nedžat Behluli
USTAV REPUBLIKE SRBIJE
Član 77 Ustava Republike Srbije glasi:
Pripadnici nacionalnih manjina imaju, pod istim uslovima kao ostali građani, pravo da učestvuju u upravljanju javnim poslovima i da stupaju na javne funkcije.
Pri zapošljavanju u državnim organima, javnim službama, organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave vodi se računa o nacionalnom sastavu stanovništva i odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina.
Prema zvaničnim rezultatima popisa 2022, Albanci čine gotovo trećinu stanovništva Pčinjskog okruga u kojem živi ukupno 193.802 građana. Od tog broja, 56.834 su se na popisu izjasnili kao Albanci što je 29,3 odsto.
U opštini Bujanovac Albanci čine 62 odsto stanovništva, a u opštini Preševo gotovo 94 odsto.
Kada albanski političari kažu „nema integracije nego samo diskriminacije“ često kao primer navode zdravstvo.
U Zdravstvenom centru Vranje, ustanovi sekundarnog nivoa zdravstvene zaštite na koju su upućeni stanovnici Pčinjskog okruga, od kojih su trećina Albanci – rade dve Albanke, po informacijama iz Koordinacionog tela za jug Srbije –dakle dva radnika iz albanske zajednice među više od 1.000 zaposlenih.
Albanci tvrde da nisu adekvatno zastupljeni gotovo ni u jednoj ustanovi, instituciji ili javnom preduzeću koje nije pod ingerencijom lokalnih vlasti u Bujanovcu, Preševu ili Medveđi.
Zakon o državnim službenicima, na primer, kao dopunski kriterijum za prijem u radni odnos predviđa da ukoliko kandidati imaju jednake rezultate provera u konkursnom postupku, prilikom izbora sa liste kandidata prvenstvo se može dati jednako kvalifikovanom pripadniku nacionalne manjine. Uredba o internom i javnom konkursu za popunjavanje radnih mesta u državnim organima predviđa, između ostalog, da ukoliko se u skladu sa propisanim kriterijumima utvrdi da postoji potreba za zaposlenjem pripadnika nacionalne manjine koja je nedovoljno zastupljena među zaposlenima, u oglasu u javnom konkursu se navodi da će pripadnici te nacionalne manjine imati prednost na listi kandidata, ukoliko su ostvarili isti rezultat kao drugi kandidat u izbornom postupku – podsećaju iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava.
PODACI NACIONALNOG SAVETA ALBANACA (NSA)
U Nacionalnom savetu Albanaca (NSA) kao najbolje pokazatelje da integracije zapravo nema navode policiju, pravosuđe, Poresku upravu, katastarsku službu.
Policija
U opštini Preševo učešće Albanaca u policijskoj strukturi 2022. godine kretalo se približno između 30-35% odsto, u gradu gde albanci čine 93%
U Bujanovcu je taj procenat bio niži, okvirno između 25-30 odsto, u opstinu gde albanci su 62%.
U Medveđi je zastupljenost bila simbolična, ispod 5 odsto.
Pravosuđe
U osnovnim sudovima i tužilaštvima na ovom području, uključujući odeljenja u Preševu i Bujanovcu, učešće Albanaca u 2022. godini kretalo se uglavnom između 10 i 15 odsto, dok je u nekim institucijama bilo i niže. U višim pravosudnim institucijama sa sedištem u Vranju zastupljenost je bila minimalna.
Zdravstvo
Posebno zabrinjava situacija u Zdravstvenom centru u Vranju, gde je učešće Albanaca bilo praktično nula. Iako veliki broj (vise od 50.000) Albanaca sa Presevo i Bujanovac koristi usluge ove ustanove, među zaposlenima gotovo da nema predstavnika te zajednice. (Oko 30% celokupno broj stanovnista Pcinjskim Okrugom su Albanci)
“Važno je naglasiti da se radi o podacima iz 2022. godine. Prema informacijama sa terena, od tada do danas situacija se dodatno pogoršala, naročito u policiji, gde je broj zaposlenih Albanaca dodatno smanjen, čime je njihova proporcionalna zastupljenost još više udaljena od principa ravnopravnosti i adekvatne zastupljenosti u državnim institucijama. Na primer u Policijskoj stanici Bujanovac, 2022. godine bilo je 90 policajaca Albanaca, sada brojka ne prelazi 63”.
-U zapošljavanju problem nije samo disproporcija u brojevima, već nepoštovanje ustavne i međunarodne obaveze države. Ustav Republike Srbije garantuje pripadnicima nacionalnih manjina pravo na zapošljavanje u državnim organima i javnim službama „vodeći računa o nacionalnom sastavu stanovništva i odgovarajućoj zastupljenosti“. Ta obaveza proizlazi i iz Okvirne konvencije Saveta Evrope za zaštitu nacionalnih manjina i Akcionog plana za Poglavlje 23 u procesu pristupanja Evropskoj uniji. U praksi, međutim, Albanci nisu proporcionalno zastupljeni u policiji, poreskoj upravi, pravosuđu, katastru, carini i drugim državnim institucijama, čak ni u opštinama gde čine većinu stanovništva – kaže Enkel Redžepi, predsednik NSA.
Enkel Redžepi na sednici NSA
Ministar za ljudska i manjinska prava Demo Beriša pokrenuo je inicijativu uputivši predlog Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine, Visokom savetu sudstva i Javnom preduzeću „Putevi Srbije“ za zapošljavanje šest pripadnika albanske zajednice, naveli su iz ovog ministarstva za Bujanovačke.
Nema Albanaca u komandnim strukturama (načelnik, komandiri, pomoćnici komandira) u stanicama u Preševu i Bujanovcu.
-Mi u tom nekom komandujućem lancu nemamo nijednoga Albanca. Zašto? Ajde, da posmatramo van politike. Zašto ne može jedan Albanac koji radi recimo 20 godina u policiji, znači da je dobar policajac, jer da nije bio dobar policajac, ne bi svih ovih godina radio, jel tako? Zašto ne može da bude bar pomoćnik komandira? Jedan od pet pomoćnika. Koju poruku šaljete tako Albancima? – pita Rahim Salihi.
Na poslednjem konkursu okončanom 2025. godine za posao u Policijskoj upravi Vranje, pod kojom su Bujanovac i Preševo, na obuku su primljena 43 kandidata – među kojima nije bilo Albanaca. Na konkurs se, inače, javilo oko 30 Albanaca, saznaju Bujanovačke.
Zbog toga je reagovao i tadašnji kosovski ministar unutrašnjih poslova Dželal Svečla.
On je tada rekao da je na nedavnim konkursima kosovske policije primljeno 210 novih članova iz srpske zajednice, a da nasuprot tome, u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, na poslednjim konkursima nije primljen nijedan Albanac.
Odgovorili su mu iz Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa. Predsednik Aleksandar Martinović i v.d. direktora Službe KT Nenad Mitrović naveli su tada da su neosnovane i neprihvatljive “optužbe koje je putem društvenih mreža izneo ministar unutrašnjih poslova privremenih institucija samouprave u Prištini o navodnom kršenju ljudskih prava i etničkim čišćenjem pripadnika albanske zajednice u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa”. Objasnili su da je interesovanje Albanaca za rad u policiji, sudeći prema odzivu na konkursima, veoma nisko.
Jedan od kandidata za posao policajca na tom konkursu bio je i Ramiz Ibrahimi. On je Bujanovačkim rekao da je uspešno položio sve faze testiranja predviđene konkursom.
I pored toga, obavešten je dopisom MUP-a da nije primljen na obuku, uz obrazloženje da „postoje bezbednosne smetnje u skladu sa Zakonom o policiji“.
Za Mustafija „bezbednosne smetnje“ su uobičajen izgovor za odbijanje Albanaca.
-Od projekta multietničke policije u Bujanovcu nema ništa već 10 godina. Nema novih policajaca Albanaca, jer se svi odbijaju zbog „bezbednosnih smetnji“. O kakvoj integraciji mi treba da pričamo – kaže on.
“Da država Albance smatra svojim građanima, onda bi rešavala ove probleme. Ovako, sve se svodi na političku borbu sa malom zajednicom”, naglasio je.
Ahmet Bećiriiz Preševa, diplomac Kriminalističko-policijskog univerziteta u Beogradu, tvrdio je da za njega nema mesta u policiji samo zato što je Albanac. Zbog diskriminacije, kako je rekao, Bećiri se otvorenim pismom obratio tadašnjem ministru unutrašnjih poslova Bratislavu Gašiću. Posla za njega nema još uvek.
-Poznajem čoveka koji ne što govori srpski jezik, nego je završio na srpskom jeziku i master studije, u Policijskoj školi u Zemunu, ali i dalje je nezaposleni policajac u Preševu – kaže za Bujanovačke Rahim Salihi.
Bujanovačkim je potvrđeno u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava da im se Ahmet Bećiri obratio predstavkom 11. juna 2025. godine, u kojoj se žalio na diskriminaciju u postupku zapošljavanja u Policijskoj upravi Vranje.
Njegova žalba prosleđena je Povereniku za zaštitu ravnopravnosti postupanje.
Ilustracije radi, među bujanovačkim vatrogascima nema Albanaca, dok je od sedmorice zaposlenih u Vatrogasnoj jedinici u Preševu samo jedan Albanac.
Predsednica opštine Preševo Ardita Sinani najavila je da će zajedno sa OEBS pomno pratiti sprovođenje najnovijeg konkursa. Međutim, slično je najavljeno i prilikom konkursa za posao na neodređeno vreme u bujanovačkoj ispostavi Poreske uprave, uprkos tome, među novozaposlenima nije bilo Albanaca.
Predsednik NSA Enkel Redžepi kaže za Bujanovačke da Plan od 7 tačaka nikada nije sproveden u potpunosti, jer ga država nikada nije smatrala obavezujućim.
-Tokom 2022. godine vođen je strukturisan dijalog uz posredovanje međunarodne zajednice između državnih institucija i predstavnika Albanaca. U tom procesu učestvovao je tadašnji predsednik Nacionalnog saveta Ragmi Mustafi zajedno sa predstavnicima Saveta, uključujući i mene. Kao rezultat tog dijaloga, u julu 2022. usvojena je struktura i metodologija rada, a u oktobru 2022. i Plan integracije pripadnika albanske nacionalne manjine u javni sektor za period 2023–2026, čime je država preuzela konkretne i merljive obaveze – kaže Redžepi.
Međutim, ubrzo nakon toga dolazi do potpunog zaokreta.
–U periodu kada na čelo Koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu dolaze Aleksandar Martinović, kao predsednik, i Nenad Mitrović, kao direktor Službe KT, a Demo Beriša, za ministra za ljudska i manjinska prava, započinje faktičko poništavanje već postignutog dogovora. Umesto sprovođenja usvojenih mera, vraćamo se na početak: otvaraju se novi razgovori, relativizuju se već usaglašena dokumenta i pokušava se redefinisati ono što je država već prihvatila – kaže Redžepi.
Iz Koordinacionog tela na čelu sa Martinovićem i Mitrovićem navode da su primedbe predstavnika albanske nacionalne zajednice koje se odnose na navode o diskriminaciji prilikom zapošljavanja u republičkim institucijama bile predmet Društvenog dijaloga održanog 11. marta 2022. godine u Bujanovcu. Tema dijaloga bila je integracija pripadnika albanske nacionalne manjine u državne institucije, a učestvovali su predstavnici relevantnih ministarstava, lokalne samouprave i Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine.
V.d. direktora Službe KT Nenad Mitrović/ predsednik KT Aleksandar Martinović
Prema navodima Koordinacionog tela, na tom skupu usvojena su obavezujuća postupanja uz saglasnost svih učesnika. Na zahtev Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Koordinaciono telo je naknadno uputilo dopise resornim ministarstvima i Nacionalnom savetu radi imenovanja novih članova radne grupe, zbog kadrovskih promena. “Ministarstva su imenovala nove predstavnike, dok je Nacionalni savet obavestio da očekuje sprovođenje Plana, ali da neće imenovati nove članove radne grupe”, kažu u KT.
Da NSA odbija saradnju navode i iz ministarstva koje vodi Beriša.
-NSA je u više navrata bio pozivan na sastanke u Ministarstvu u cilju razgovora o temama od značaja za unapređenje položaja pripadnika albanske nacionalne manjine. Nažalost, predstavnici Nacionalnog saveta nisu se odazvali ni na jednu od pomenutih inicijativa Ministarstva. Pored toga što odbijaju pozive Ministarstva za direktan dijalog, predstavnici Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine ne odazivaju se ni na druge pozive na saradnju sa republičkim i lokalnim organima vlasti, kao i sa drugim relevantnim institucijama i organizacijama. Nacionalni savet albanske nacionalne manjine i u 2026. godini nastavio sa praksom odbijanja svih poziva Ministarstva za uspostavljanje dijaloga – kažu u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava za Bujanovačke.
Iz NSA odgovaraju da ne odbijaju učešće u radnim telima, već prave razliku između tela koja imaju jasan mandat, rokove i mogućnost donošenja odluka i onih koja služe isključivo formalnom dijalogu bez konkretnih rezultata.
-Savet redovno učestvuje u svim strukturama gde postoji mogućnost da se mere operacionalizuju i sprovedu, gde postoje zapisnici, definisani nosioci aktivnosti i obaveze institucija. Međutim, ne učestvujemo u formatima koji se svode na sastanke bez nadležnosti, bez odgovornosti i bez sprovođenja već usvojenih mera, jer takvi formati samo stvaraju privid procesa dok se suštinski ništa ne menja. Zato učešće Saveta nije pitanje prisustva već svrhe: učestvujemo tamo gde se odlučuje i gde se mogu ostvariti prava građana, a ne tamo gde se proces simulira bez konkretnih ishoda – ističe predsednik Saveta Enkel Redžepi.
BELGZIM KAMBERI: NEMA JEDINSTVA MEĐU ALBANCIMA
Dok albanski političari odgovornost za nesprovođenje Plana od 7 tačaka stavljaju isključivo na državu, Belgzim Kamberi smatra da je neophodan i drugačiji – jedinstveniji nastup upravo lokalnih albanskih političkih predstavnika
-Naravno da treba sagledati koliko je vlast u Beogradu realno zainteresovana za sprovođenje Plana, ali istovremeno i koliko albanske političke stranke insistiraju na tome, koliko „guraju“ tu stvar, da tako kažem. Na primer, imamo situaciju da već pet ili šest godina nije bilo nijednog zajedničkog sastanka albanskih političkih stranaka u Preševu, Bujanovcu i Medveđi o tim pitanjima. Podsećam da je jedan nacrt ovog plana najpre bio izrađen u okviru skupštine svih albanskih odbornika. Nakon toga je bilo i sastanaka na tom nivou u vezi sa njegovim sprovođenjem. Toga više nema. Nema kohezije, lokalne albanske stranke u Srbiji su sada podeljene, a njihovi politički kapaciteti i kvalitet političkog delovanja deluju slabije, čak i više nego ranije. Već duže vreme ne donose vidljive rezultate u rešavanju problema koje su same identifikovale i za čije su rešavanje obećale u albanskoj zajednici – kaže Kamberi.
Jedan od uzroka nejedinstva je i činjenica da je kosovski premijer Albin Kurti otvoreno naklonjen jednoj stranci – Partiji za demokratsko delovanje poslanika Šaipa Kamberija, iz čijih redova je imenovao i Ragmija Mustafija za političkog savetnika za Bujanovac, Preševo i Medveđu.
Po rečima Belgzima Kamberija, trenutno je čudna situacija u odnosima i komunikaciji između zvaničnog Beograda i institucionalnih i političkih predstavnika Albanaca iz Preševa, Bujanovca i Medveđe.
-Na primer, dok ne postoji zvanična i javna komunikacija sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, koje je imalo centralnu ulogu u dijalogu o sprovođenju Plana od sedam tačaka, istovremeno postoji komunikacija i saradnja lokalnih albanskih političkih predstavnika sa drugim ministarstvima ili sa Koordinacionim telom Vlade Republike Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, iako te institucije vode predstavnici istih političkih partija i iste vlade. Govorimo o sprovođenju Plana, a osnovne stvari ne funkcionišu – kaže on.
“Demo Beriša nije zastupnik ljudskih prava, već simbol negiranja nacionalnog i političkog identiteta Albanaca Kosova i Preševske doline”, rekao je ranije Šaip Kamberi. Nije pomogla, naprotiv, ni nedavna Berišina izjava da je Plan od 7 tačaka prevaziđen.
Međutim, iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog obrazložili su Berišinu izjavu o prevaziđenosti Plana od 7 tačaka.
-Ovaj plan usvojen 2013. godine i na sastanku u Bujanovcu, koji je održan 23. septembra 2025. godine, konstatovano je da je, uprkos prekidu razgovora u jednom periodu, veći deo aktivnosti realizovan. Imajući u vidu protok vremena od njegovog usvajanja, razumljivo je da je ukazano na potrebu njegovog ažuriranja i prilagođavanja novim okolnostima. Upravo u tom kontekstu, predsednik opštine Bujanovac Arber Pajaziti je na navedenom sastanku predao ministru dokument pod nazivom „Prioriteti i inicijative za podršku albanskoj zajednici“, koji predstavlja ažuriranu i dopunjenu verziju ranijeg Plana. Novi dokument je usmeren na aktuelne i konkretne izazove sa kojima se suočava albanska nacionalna manjina. Njime su obuhvaćene mere koje se odnose na zaustavljanje procesa pasivizacije adresa pripadnika albanske nacionalne manjine, obezbeđivanje odgovarajuće zastupljenosti u organima vlasti, podršku poljoprivrednicima albanske zajednice i dr. S tim u vezi, ocena da je „Plan od 7 tačaka“ prevaziđen ne znači odustajanje od njegovih ciljeva, već konstataciju da je neophodno nastaviti rad i dijalog kroz novi vremenski prilagođen dokument, koji odgovara trenutnim potrebama i okolnostima – naveli su iz ministarstva koje vodi Demo Beriša.
Predsednik opštine Bujanovac Arber Pajaziti kaže da je o ekonomskom razvoju privatizaciji i eventualnom pokretanju firmi poput Jugokopa, Gumoplastike i Proleća, bilo određenih ideja i razgovora sa predstavnicima nadležnih institucija. Međutim, za sada je sve ostalo uglavnom na deklarativnom nivou, bez konkretnih koraka, jasnih rokova i vidljivih investicija na terenu.
PAJAZITI: JUG SRBIJE VAN STRATEŠKIH EKONOMSKIH PLANOVA
-Stiče se utisak da je jug zemlje, ne samo Bujanovac, u značajnoj meri izostavljen iz ozbiljnijih razvojnih tokova i strateških ekonomskih planova. To se direktno odražava na standard građana, na smanjenje privredne aktivnosti i, što je najzabrinjavajuće, na odlazak mladih ljudi koji u nedostatku perspektive svoju budućnost traže van ove sredine. Smatram da je krajnje vreme da se pređe sa razgovora i načelne podrške na konkretne mere – kroz podsticaje investitorima, aktiviranje zapuštenih kapaciteta i otvaranje novih radnih mesta. Bujanovac ima potencijal, radnu snagu i geostrateški položaj, ali bez ozbiljne podrške države teško možemo napraviti iskorak koji naši građani s pravom očekuju – kaže Pajaziti za Bujanovačke
Pajaziti
On se slaže sa političkim protivnicima Mustafijem i Salihijem da je jako malo urađeno na implementaciji Plana od 7 tačaka.
-Osim realizacije vanbolničkog porodilišta u Preševu, ne vidim da su ostale ključne tačke dobile konkretan epilog na terenu. Odgovornost pre svega leži na državi, jer je za punu implementaciju potrebna jasna politička volja, sistemski pristup i kontinuitet u sprovođenju preuzetih obaveza. Bez stvarne spremnosti da se pitanja integracije, ravnopravnosti i institucionalnog uključivanja Albanaca rešavaju suštinski, Plan ostaje samo okvir na papiru. S druge strane, smatram da deo odgovornosti snose i pojedini albanski politički akteri koji su određene teme previše politizovali. Zbog vođenja dnevne politike i međusobnih nadmetanja, čak i pojedini manji, tehnički ostvarivi koraci nisu sprovedeni kako je bilo predviđeno. Građani od ovog Plana očekuju konkretne rezultate, a ne politička prepucavanja. Smatram da je vreme da svi preuzmemo svoj deo odgovornosti i da se Plan od 7 tačaka konačno sprovodi u punom kapacitetu, u interesu stabilnosti i budućnosti ovog kraja – kaže predsednik opštine.
I za njega su priznavanja diploma i integracija Albanaca ključna pitanja bez vidljivog napretka.
Mladi ljudi koji su obrazovanje stekli na univerzitetima na Kosovo ne smeju biti taoci administrativnih procedura, već moraju imati jasnu i efikasnu mogućnost da rade u svojoj sredini, smatra Pajaziti.
-Takođe, potrebno je obezbediti veće prisustvo Albanaca u institucijama kao što su policija, sudstvo, tužilaštvo, zdravstvo, kao i u drugim državnim organima koji funkcionišu na lokalnom i regionalnom nivou. Ravnopravna zastupljenost nije političko pitanje, već pitanje poverenja građana u institucije sistema – kaže on.
Pajaziti je nešto ranije izašao u javnost sa svojim planom za poboljšanje položaja Albanaca, što je naišlo na žestoku osudu opozicije. U Ministarstvu za ljudska prava taj dokument zovu „Prioriteti i inicijative za podršku albanskoj zajednici“, ali je u javnosti poznatiji kao Plan od 10 tačaka.
Pajazitijev Plan od 10 tačaka
Hitno zaustavljanje procesapasivizacije adresa albanske zajednice
-Formiranje posebne komisije u kojoj će biti predstavnici Ministarstva za ljudska i manjinska prava, opština Bujanovac, Preševo i Medveđa, kao i Nacionalnog saveta Albanaca. Komisija će izraditi i primeniti poseban akt o hitnom vraćanju pasiviziranih adresa, sa jasnim rokovima i procedurama
Jezik i obrazovanje
-Dozvoliti nabavkuudžbenika za srednje škole na albanskom jeziku, uključujući udžbenike iz Kosova i Albanije.
-Priznavanje diplomastečenih na Kosovu. Formiranje ad hoc komisije u kojoj će biti i predstavnici albanske zajednice, radi efikasnog i transparentnog rešavanja
Institucionalno predstavljanje
-Povećanjebroja zaposlenihiz albanske zajednice u državnim institucijama (policija, katastar, sudovi, poreska, zdravstvo), uključujući ranije dogovore i planove, u skladu sa rezultatima poslednjeg popisa stanovništva, sa posebnim naglaskom na Opštu bolnicu u Vranju.
– Posebni programi i konkursi za zapošljavanje mladih iz albanske zajednice u državnim institucijama, uključujući zdravstvo.
Kultura i očuvanje identiteta
-Finansijska podrška kulturnim projektima i manifestacijama koje promovišu jezik i tradiciju albanske zajednice.
-Rekonstrukcija i jačanje kapaciteta kulturnih centara i biblioteka.
Socijalna prava i ekonomska podrška
-Programi podrške za povratak porodica kojima je potrebna pomoć.
-Projekti za podršku ekonomskom osnaživanju žena i mladih iz albanske zajednice.
Infrastruktura i ravnomeran razvoj
-Veća ulaganja u opštine sa većinskim albanskim stanovništvom putem projekata Ministarstva i saradnje sa drugim ministarstvima.
-Formiranje posebnog fonda za razvoj multietničkih opština na jugu Srbije.
Saveti manjina
-Jačanje saradnje sa Nacionalnim savetom Albanaca i lokalnim savetima za međunacionalne odnose.
-Povećanje budžeta Nacionalnog saveta Albanaca.
-Obezbeđivanje posebnih fondova za osnivanje fondacija u formi kulturnih institucija, radi očuvanja i promocije albanskog jezika, kulture i tradicije.
Podrška poljoprivrednicimaiz albanske zajednice
-Obezbediti da sredstva za poljoprivrednike iz budžeta Nacionalnog saveta Albanaca budu isplaćena, nakon što Savet završi sve potrebne procedure. Ističe se da je odluka Ministarstva o blokiranju fondova došla veoma kasno, čime su ugrožena prava i interesi poljoprivrednika. Predlaže se hitna intervencija Ministarstva kako bi se omogućilo blagovremeno realizovanje sredstava, da bi se podržali poljoprivrednici iz albanske zajednice u skladu sa zakonom i procedurama.
Sprečavanje nacionalne i verske mržnje
-Formiranje posebne komisije u kojoj će biti predstavnici albanske zajednice, Ministarstva i MUP-a, kako bi se sprečila i reagovalo efikasno na incidente koji šire nacionalnu i versku mržnju.
-Komisija će analizirati i predložiti mere za konkretne slučajeve, poput grafita, kako bi se očuvala međunacionalna harmonija i sigurnost u zajednici.
Uključivanje relevantnih međunarodnih aktera
-Jasno je naglašeno od strane Ministarstva da u celom procesu rešavanja pitanja albanske zajednice treba uključiti i relevantne međunarodne organizacije kao i strane diplomatske predstavnike. Cilj je da se obezbedi transparentnost, podrška i efikasna koordinacija rešenja svih pitanja koja su od značaja za albansku zajednicu.
Predsednik Opštine Bujanovac je za Bujanovačke je objasnio koji je cilj ovog dokumenta.
-Cilj mog Dokumenta od 10 tačaka nije da se suštinski razlikuje od Plana od 7 tačaka, niti da ga zameni, već da ga nadogradi i vrati u fokus institucionalnih razgovora. U osnovi, reč je o istim principima – ravnopravnosti, integraciji, ekonomskom razvoju i jačanju poverenja među zajednicama. Smatrao sam da je u određenom trenutku institucionalno poverenje bilo poljuljano i da je bilo potrebno poslati jasnu poruku spremnosti na razgovor i saradnju. Dokument od 10 tačaka je upravo znak dobre volje sa naše strane – da želimo dijalog, da želimo konkretna rešenja i da smo spremni da odgovorno pristupimo svakom pitanju. Dakle, razlika nije u suštini ciljeva, već u pristupu. Moj plan ima za cilj da dodatno precizira određene prioritete, da ponudi konstruktivan okvir za razgovore i da doprinese stvaranju stabilnijeg i predvidivijeg institucionalnog ambijenta – naveo je on.
Naglasio je da ne misli da je Plan od 7 tačaka prevaziđen, za razliku od ministra za manjinska i ljudska prava Deme Beriše.
-Ne smatram da je Plan od 7 tačaka prevaziđen. Naprotiv, on i dalje predstavlja dobru i relevantnu osnovu za buduće razgovore i konkretne pomake na terenu. Plan je jasno definisao ključne probleme i potrebe, i kao takav može poslužiti kao okvir za rešavanje otvorenih pitanja. Međutim, ono što mu nedostaje jeste jasna dinamika sprovođenja. Bez precizno definisanih rokova, nosilaca odgovornosti i mehanizama praćenja, postoji realna opasnost da Plan ostane samo deklarativni dokument, bez stvarnih efekata u svakodnevnom životu građana. Smatram da je neophodno da se Plan od 7 tačaka osveži upravo u tom smislu – kroz postavljanje konkretnih rokova i obavezujućih koraka. Samo tako može prerasti iz političke obaveze u instrument koji donosi vidljive rezultate i jača poverenje u institucije – kaže on.
Reciprocitet u pravima Srba na Kosovu – Kome je gore?
Albanski političari u Bujanovcu i Preševu, a najglasniji među njima Šaip Kamberi, narodni poslanik i lider Partije za demokratsko delovanje (PDD), zagovaraju reciprocitet u pravima između Albanaca u tri opštine na jugu Srbije i Srba na Kosovu.
Ideja o reciprocitetu pojavila se istovremeno kad i zahtevi da se Preševska dolina, kako Albanci nazivaju područje Bujanovca, Preševa i Medveđe, uključi kao tema u Briselski dijalog.
-Reciprocitet jeste adekvatno načelo ukoliko je cilj da se problemi rešavaju političkim putem. Kosovo je nezavisno od Srbije i šta god da želite da tamo ostvarite morate postići u dogovoru sa tamošnjim vlastima. Srbi na Kosovu imaju brojna ustavom zagarantovana prava, a Albanci i druge manjine ovde to nemaju – rekao je ranije Kamberi u Skupštini obraćajući se predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.
Međutim, prema rečima Belgzima Kamberija, ustavom zagarantovana prava i realna sitaucija u kojoj su Srbi na Kosovu, po enklavama posebno, dve su različite stvari.
-Kosovo ima drugačiji ustavno-pravni poredak i institucionalni okvir u odnosu na Srbiju. Kosovo je ustavno i institucionalno uređeno na osnovu Ahtisarijevog plana i razlikuje se odustavnog i pravnog sistema Srbije. Nacionalne manjine na Kosovu, odnosno nevećinske zajednice – kako se ovde najčešće nazivaju – imaju šira ustavna prava i snažnije institucionalne garancije nego nacionalne manjine u Srbiji. Na primer, zagarantovana mesta u Skupštini Kosova, pravo na takozvanu dvostruku većinu pri usvajanju zakona koji se tiču zajednica, zagarantovano učešće u vladi, kao i opštine sa srpskom većinom koje imaju proširene nadležnosti u oblastima obrazovanja, zdravstva i lokalnog razvoja i drugo. Međutim i realan život je nešto drugo. Srbi na Kosovu će reći da, na primer, u Prištini gotovo da nema srpskih stanovnika, dok će Albanac iz Preševa reći da se ne oseća bezbedno u Srbiji izvan Preševske doline – kaže Belgzim Kamberi.
Naglasio je da bi pre pričao o harmonizaciji prava manjina u celom region Zapadnog Balkana.
-Uzimajući u obzir specifičnosti i prirodu problema između manjina i većinskih zajednica. Postoje nerešeni problemi u položaju nacionalnih manjina u zemljama regiona koji treba da budu adresirani i rešeni, po potrebi i kroz izmene ustavnog i zakonskog okvira, ali i kroz jačanje regionalne saradnje i procesa evropskih integracija – kaže Kamberi.
Naglasio je da je Kosovo i dalje u procesu definisanja načina na koji će u budućnosti biti organizovana srpska manjina.
– Da li će to ići preko Zajednice opština sa srpskom većinom, koju je Kosovo prihvatilo u okviru sporazuma sa Srbijom u dijalogu u Briselu, kao model samoupravljanja? U Srbiji trenutno postoji model kulturne autonomije kroz nacionalne savete nacionalnih manjina, koji imaju određene nadležnosti u oblastima obrazovanja, kulture, informisanja I službene upotrebe jezika i pisma. Albanska nacionalna manjina u Republici Srbiji ima i tri posebna sporazuma sa državom, koji predstavljaju paralelne procese uz ostvarivanje prava albanske nacionalne manjine – kaže Kamberi.
Međutim, Ragmi Mustafi, savetnik kosovskog premijera Albina Kurtija, odgovorio je potvrdno na pitanje Bujanovačkih da li zaista misli da u realnom životu Srbi na Kosovu uživaju više prava od Albanaca na jugu Srbije.
Na spomen enklava u kojima žive Srbi južno od Ibra nije promenio stav.
-To je moje ubeđenje – kaže Mustafi.
On je rekao da će se integracija Srba u kosovski sistem desiti vrlo brzo.
Inače, 15. marta počela je primena Zakona o strancima na Kosovu za koji srpska zajednica tvrdi da će Srbe dovesti u još teži položaj nego što je sadašnji. Oni upozoravaju da će zakon praktično označiti kraj zdravstvenog i obrazovnog sistema države Srbije na Kosovu.
MUSTAFI: ZAKON O STRANCIMA NIJE UPEREN PROTIV SRBA
Na pitanje da li je Zakon o strancima uperen direktno protiv preostalih Srba na Kosovu Mustafi kaže da o tome nema govora.
-Verujte da nije. Zakon o strancima ima i Srbija, rekao bih isti kao kosovski. Ja sam ranije izašao u javnost i rekao ljudima da pribave lična dokumenta, ako nisu do sada. Jedan građanin me je pitao: “Šta će biti sa Albancima iz Preševa, Bujanovca i Medveđe koji nemaju kosovska dokumenta?” Isto što i sa Srbima ili bilo kojim drugim. Ovaj zakon nije pitanje nacionalne pripadnosti nego državnosti. Svi će biti tretirani isto. Mislim da je u ovom slučaju veća propaganda nego što je što je realnost – kaže Mustafi.
Međutim, primena ovog zakona, mogla bi da dovede do de facto gašenja Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, masovnog kršenja prava na obrazovanje i rad zaposlenih i studenata, kao i prekida studija za veliki broj mladih, upozorila je ranije Neformalna grupa profesora i saradnika Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.
Oni su u otvorenom pismu, koje je preneo Kossev početkom februara ove godine, od međunarodnih predstavnika zatražili da utiču na uvođenje hitnog moratorijuma i omoguće nesmetan rad obrazovnih i zdravstvenih institucija, upozoravajući i na ozbiljne pravne, institucionalne i društvene posledice po nealbanske zajednice i multietničku stabilnost.
“S obzirom na međunarodne obaveze u pogledu zaštite prava manjina i obrazovanja, uključujući Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i opšteprihvaćene međunarodne standarde univerzitetskog obrazovanja, najavljena primena Zakona u ovom trenutku predstavlja pravno spornu i praktično neodrživu meru”, upozoravaju u pismu.
Naveli su da bi posledice bile: “masovno kršenje prava na obrazovanje i pristupa javnim uslugama, diskriminacija zaposlenih i studenata po osnovu dokumentacije i mesta izdavanja, administrativna blokada rada i onemogućavanje nastavnog procesa, de facto gašenje Univerziteta, sprečavanje studiranja za veliki broj mladih ljudi, kao i ozbiljna socijalna i humanitarna nestabilnost u srpskim sredinama i šire”.
“Naš Univerzitet – Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, osnovan 1970. godine, uživa pun akademski legitimitet i poseduje relevantne međunarodne akademske veze, uključujući članstvo u Evropskoj asocijaciji univerziteta (EUA)”, pojasnili su.
Naglasili su da većina zaposlenih poseduje dokumenta Republike Srbije, dok se propisani zahtevi za boravak i rad u praksi vezuju isključivo za institucije akreditovane u sistemu Prištine – što UPKM nije, (niti je status tog pitanja razrešen).
Zakon o strancima
“Prema informacijama dostupnim sa Univerziteta, značajan broj zaposlenih (oko 40 odsto) ne poseduje dokumentaciju koja bi se u praksi mogla zahtevati za nastavak rada, dok je situacija kod studenata (više od 50 odsto) dodatno složena zbog njihovog porekla i statusa boravka”, naglasili su.
I naveli da bi studenti iz centralne Srbije, Crne Gore i drugih delova regiona bili bi tretirani kao stranci, što bi vodilo masovnom napuštanju studija i posledično gašenju čitavih studijskih programa.
Ovakav razvoj događaja proizveo bi: “intenziviranje migracije mladih i odlazak stručnog kadra, dalje smanjenje prisustva nealbanskih zajednica, dodatno narušavanje multietničkog poverenja i institucionalne stabilnosti, što nije u skladu sa modernim, demokratskim i proevropskim vrednostima na koje se svi pozivamo”.
“UPKM je stub opstanka ne samo srpske zajednice, već i Bošnjaka, Roma, Goranaca i Crnogoraca. Administrativno gušenje institucije predstavljalo bi oblik pritiska kroz formalne procedure i direktno zadiranje u pravo na obrazovanje na maternjem jeziku”, objasnili su.
Pozvali su međunarodnu zajednicu da utiču na nadležne institucije u Prištini da – “uvedete hitan moratorijum na primenu Zakona o strancima u srpskim sredinama i prema zaposlenima i studentima UPKM; omogućite nesmetan rad obrazovnim i zdravstvenim institucijama, bez uslovljavanja dokumentacijom koja je u datim okolnostima značajnom broju ljudi nedostupna, a čije bi nametanje vodilo institucionalnoj blokadi”.
“Princip ‘sequencing’ jasno nalaže da administrativne mere ne mogu i ne smeju zameniti suštinska (politička i) pravna rešenja. Njihova preuranjena i jednostrana primena ne samo da ne doprinosi stabilnosti, već direktno podriva temelje multietničkog suživota i poverenja građana u institucije”, saopštili su.
Dalje su napisali da bi umesto smirivanja tenzija, ovakve mere produbile nepoverenje i osećaj pravne nesigurnosti kod pogođenih zajednica.
Posledice
U pismu naveli i pregled posledica koje dokumentuju pravnu, administrativnu i društvenu dimenziju postojećih rizika i predstavlja jasan i argumentovan osnov za hitnu reakciju nadležnih.
“Dalje ignorisanje ovih upozorenja značilo bi svesno odstupanje od principa vladavine prava”, upozoravaju.
Pravne posledice po zaposlene na UPKM
“Većina nastavnog, saradničkog i administrativnog osoblja UPKM ne poseduje dokumentaciju koju priznaju institucije u Prištini, zbog objektivnih i dugotrajnih administrativnih prepreka. Na njih bi se primenjivao režim predviđen Zakonom o strancima, uključujući mere uskraćivanja prava na boravak i rad”, napisali su.
Naveli su da to obuhvata sledeće grupe:
Osobe rođene na Kosovu* koja su na teritoriji živela do 1999. godine, ali nisu u mogućnosti da pribave kosovsku ličnu kartu.
Osobe rođene van Kosova* koja su živela na Kosovu* do 1999. godine, ali su isključena iz mogućnosti sticanja kosovskog državljanstva na osnovu mesta rođenja.
Osobe koje su studirale na UPKM, zaposlila se na Univerzitetu, a prethodno imala prebivalište van Kosova*.
Osobe koja su sklopile brak sa zaposlenima na UPKM i nemaju regulisan boravak.
Osobe koja su državljani drugih država regiona, dugogodišnji zaposleni Univerziteta.
Najavljena primena Zakona ugrozila bi i studente, posebno:
Studente rođene na Kosovu bez priznate dokumentacije
Studente rođene van Kosova koji studiraju na UPKM
Studente državljane drugih država u regionu
“Za ove grupe ne postoji održiv, predvidiv i proporcionalan administrativni mehanizam koji bi im omogućio zakonit boravak i nastavak školovanja, što bi dovelo do masovnog prekida studija i povrede prava na kontinuitet obrazovanja”, objašnjavaju.
III. Dodatne pravne i institucionalne posledice
Akademska autonomija i institucionalna sloboda: Primena Zakona predstavlja ozbiljno zadiranje u autonomiju univerziteta i slobodu nastavnog i istraživačkog rada, ugrožavajući međunarodnu saradnju i projekte.- Kontinuitet obrazovanja: Studenti bi bili prisiljeni da prekinu studije bez sopstvene krivice, ugrožavajući validnost prethodno stečenih ispita i diploma.
Pravna nesigurnost i arbitrarnost: Nedostatak prelaznih mehanizama i kriterijuma ostavlja prostor za selektivnu i arbitrarno primenu Zakona.
Uticaj na zdravstveni sistem: Nedostatak nstavnog kadra Medicinskog fakulteta bi doveo do pravne nesigurnosti, direktno utičući na lokalnu zdravstvenu zaštitu.
Međunarodna odgovornost i reputacioni rizik: Primena Zakona može dovesti institucije u Prištini u situaciju međunarodne odgovornosti zbog sistemskih povreda ljudskih prava.
Ugovorne obaveze iz međunarodnih projekata: Međunarodni projekti u kojima UPKM učestvuje bili bi suštinski ugroženi, jer bi bilo dovedeno u pitanje sprovođenje planiranih aktivnosti, izveštavanje i isporuka rezultata
“Primena Zakona o strancima, proizvodi nesrazmerne, diskriminatorne i pravno neodržive posledice, uključujući de facto uskraćivanje prava na obrazovanje, prava na rad i institucionalno gašenje Univerziteta”, dodaje se u pismu.
Dalje su naveli da takav pristup ne ispunjava standarde legitimnog cilja, nužnosti i proporcionalnosti, povređuje načela jednakosti i nediskriminacije, ugrožava akademsku autonomiju i multietnički suživot, i predstavlja predvidivu povredu međunarodnih standarda ljudskih prava.
“Svaka primena Zakona o strancima predstavlja nesrazmernu, diskriminatornu i pravno neodrživu meru koja za svoju predvidivu posledicu ima de facto ukidanje prava na obrazovanje i institucionalno gašenje Univerziteta”, zaključuje se u pismu.
*Uoči samog početka pune primene Zakona o strancima dogovorene su olakšice koje predviđaju izdavanje privremenih boravišnih dozvola za srpske studente na period od 12 meseci, uz mogućnost produženja. Kosovska policija pozvala je zainteresovane da od ponedeljka (15. mart) podnesu zahtev za dozvolu boravka ili prijavu adrese.
“Ministarstvo će se pripremiti za početak izdavanja privremenih boravišnih dozvola nakon prijema spiskova radnika u zdravstvenom i obrazovnom sistemu od strane opština, kao i nakon individualnog apliciranja tih osoba, u skladu sa važećim zakonskim procedurama”, naveli su iz kosovskog ministarstva unutrašnjih poslova.
Takođe, prema olakšicama, srpski građani koji imaju srpske lične karte imaće rok od tri meseca da registruju svoje građanske podatke u kosovskom sistemu.
