Položaj Albanaca u Srbiji (4): Životarenje na ekonomskoj periferiji

Bujanovačke ovim tekstom završavaju svoje veliko istraživanje o položaju Albanaca na jugu Srbije, nastalo uz podršku Balkanske istaživačke mreže (BIRN). Iako nije najbrojnija u Srbiji, albanska nacionalna manjina poslednjih decenija u fokusu je domaće i međunarodne javnosti, a o njenom položaju raspravlja se i u američkim i institucijama EU. Na to su svakako najviše uticali sukobi na Kosovu koji su 1999. kulminirali NATO kampanjom na Saveznu Republiku Jugoslaviju, koji su se nedugo zatim prelili i na jug Srbije kada su se sukobili naoružani Albanci okupljeni u OVPMB i državne snage bezbednosti. Iako je od sukoba prošlo više od dve decenije, region juga Srbije i dalje pati probijajući se trnovitim putem ka normalizaciji odnosa i kroz izazove koje nosi život u multietničkoj zajednici. Bujanovačke u svojoj analizi nude dubinski pogled na izazove sa kojima se Albanci suočavaju u Srbiji, državi u kojoj žive, o odnosu države prema njima ali i o perspektivama koje nudi život u nacionalno, kulturološki i verski mešovitoj sredini

Pišu: N. Stevanović, Ivana Jovanović i Dejana Cvetković

 “Asfalt se ne jede”, kažu stanovnici Bujanovca i Preševa i ova rečenica najbolje opisuje ekonomski položaj ovog regiona na krajnjem jugu Srbije, najsiromašnijeg u državi po gotovo svim parametrima. Asfalt je i u ovom slučaju metafora, jer sva državna ulaganja se uglavnom svode na asfaltiranje lokalnih ulica i seoskih puteva, dok od ozbiljnih ulaganja u privredu nema ništa. Na drugoj strani, kompanije koje su bile nosioci lokalne i regionalne privrede i zapošljavale na hiljade radnika su godinama unazad u stečaju, a njihova velika imovina, na atraktivnim lokacijama, stoji neiskorišćena. U pitanju su, pre svih, klanica Jugokop, Gumoplastika i DP Proleće koje se bavilo i ugostiteljstvom. Iako za njih postoje kupci, država ove firme godinama drži u stečaju. Sudbina ove tri kompanije najbolje oslikava ekonomski položaj regiona, kompleksne etničke odnose, ali i maćehinski odnos države prema svim građanima krajnjeg juga Srbije.

Položaj Albanaca u Srbiji (1): VELIKA ANALIZA BUJANOVAČKIH

Položaj Albanaca u Srbiji (2): Škole bez knjiga, mladi bez prava na posao u sopstvenoj zemlji

Položaj Albanaca u Srbiji (3): Pasivizacija adresa-ljudi koji pravno ne postoje

Kada se govori o položaju Albanaca na jugu Srbije, politički diskurs najčešće se vraća na Plan od sedam tačaka, institucionalnu zastupljenost i pitanje pasivizacije adresa. Međutim, ekonomski razvoj jedna je od  tačaka svih dosadašnjih sporazuma koje je usvojila država Srbija, počevši od takozvanog “Čovićevog plana” iz 2001, po završetku oružanih sukoba. Brojna preduzeće godinama su u stečaju a pojedini Albanci, naši sagovornici, uvereni su da država zbog njih ovaj kraj namerno drži u ekonomskom ćorskokaku. Kako tvrde, u Beogradu postoji strah od toga da Albanci postanu vlasnici imovine firmi koje ne rade, a u Bujanovcu se nalaze na atraktivnim lokacijama.

U razgovoru sa Nedžatom Behlulijem, albanskim privrednikom iz Bujanovca koji više od tri decenije posluje u Srbiji i aktivan je u medijima, slika se pomera sa identitetskih na strukturne probleme.

„Danas ne možemo da odvojimo albanski problem od srpskog. Imamo zajednički problem – omladina odlazi. I Srbi i Albanci i Romi. Ostaju stariji ljudi, nema perspektive. To je problem juga“, kaže on.

Njegova početna ocena je da je položaj Albanaca u odnosu na period posle 2000. godine „značajno bolji“, ali dodaje da je pitanje realne perspektive ostalo nerešeno.

Bujanovac i Preševo spadaju u grupu najnerazavijenijih opština Srbije. Preševo je redovno poslednje na nivou republike po prosečnim platama, Bujanovac pri dnu.

Po poslednjim zvaničnim podacima, prosečna neto plata u opštini Bujanovac u decembru 2025. iznosila je 85.445 dinara, što je za 38.000 manje od zvaničnog republičkog proseka. Prosek u Preševu je 78.441 dinara.

Prosečna plata: Bujanovac među najsiromašnijima u Srbiji (TABELE)

Opšte poznato je da su cifre ovakve zahvaljujući platama u javnom sektoru. Realnost je da većina stanovnika dve opštine preživaljava sa mnogo nižim mesečnim primanjima.

Investicije, odnosno dovođenje investitora koji bi zaposlio makar stotinak radnika za Bujanovac i Preševo ostaju nedosanjani san. Više puta najavljivano pokretanje klanice Jugokop, nekadašnjeg giganta Gumoplastike, privatizacija i revitalizacija lečilišta u Bujanovačkoj Banji, ostalo je samo na najavama.

Čitaoci Bujanovačkih pitaju predsednika šta se dešava sa Jugokopom, GMP i Banjom

Zbog toga odlaze mladi – i Albanci i Srbi i Romi.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prvi put je pomenuo Gumoplastiku prilikom posete Bujanovcu 2019. godine, rekavši da će država, ukoliko nije moguće obnoviti proizvodnju, raditi na dovođenju investitora. Ulaganja u posrnule bujanovačke gigante najavljivao je i kasnije u više navrata.

Gumoplastika je bila privredni gigant i na nivou bivše SFRJ i u “zlatnim” danima zapošljavala je na hiljade radnika.

Vučić je kao jedan od glavnih prioriteta naveo i sređivanje stanja i investicije u Bujanovačkoj Banju, dodavši da je zapošljavanje u javnom sektoru prošlost.

Tada je prvi put spomenuo i famoznu klanicu Jugokop, koja je do stečaja 2010. godine izvozila meso u zemlje EU.

VUČIĆ: IMAMO INVESTITORE

-Ljudi, tražite pare za projekte, pa ja ne mogu da znam šta vam sve treba! Oko Jugokopa, jel možete da obezbedite za početak klanje stotinu grla? Mi tržište imamo u Turskoj i naći ćemo investitora za Jugokop – poručio je Vučić u razgovoru sa grupom lokalnih direktora.

Otvaranje Jugokopa nakon Vučića najavljivao je i pokojni Zoran Stanković, dugogodišnji predsednik Vladinog Koordinacionog tela za jug Srbije.

Nakon Vučićevih najava, grupa eksperata sačinila je elaborat o pokretanju klanice. Utvrdili su da situacija uopšte nije loša kao što izgleda jer je veliki deo opreme sačuvan. Procenili su da je za pokretanje proizvodnje potrebno najviše milion evra, kompletan materijal prosledili Vladi Srbije ali do danas iz Nemanjine 11 u Beogradu nema nikakvog odgovora.

Jugokop do dana današnjeg nije proradio, a stručnjaci tvrde da je stočarstvo razvojna šansa za čitav ovaj multietnički kraj.

Naime, u opštinama Bujanovac i Preševo, stočarstvo predstavlja značajan izvor prihoda za lokalno stanovništvo. Prema podacima koje smo dobili od direktora Veterinarske stanice Bujanovac, Miodraga Milkovića, na ovom području trenutno je aktivno 2.561 stočarsko gazdinstvo, od čega 1.089 poseduje kvalitetna priplodna grla koja dobijaju subvencije od države. Subvencije za stočarstvo, koje uključuju mlečna grla, ovce, koze i svinje, dodatno su povećane za 10% zbog otežanih uslova u Pčinjskoj oblasti, čime se podstiče lokalna proizvodnja.

Albanska zajednica u ovim opštinama čini približno 70% stočara, dok preostalih 30% pripada srpskoj zajednici. Iako se primećuje trend iseljavanja, posebno iz sela, u poslednje dve godine beleži se i ohrabrujući rast broja porodica koje započinju stočarsku delatnost – kako Albanaca, tako i Srba. Primer ovčarstva pokazuje impresivan rast: broj ovaca je sa 4.000 narastao na 15.000, dok je broj koza porastao sa 1.500 na oko 3.000.

Što se tiče svakodnevnog rada, Milković naglašava da nacionalna pripadnost ne igra nikakvu ulogu:

-Nas ne interesuje nacionalna pripadnost, nas interesuje uspeh u onome šta radimo i to ljudi doživljavaju već kao normalnost. Nacionalnost nam ne pada na pamet – kaže Milković.

On takođe ističe da Albanci i Srbi imaju jednak pristup svim subvencijama i podsticajima:

-Apsolutno imaju jednak pristup subvencijama i podsticajima. Imaju našu podršku u svemu, od registracije u sistemu E-agrar do svih administrativnih procedura. Nacionalnost nikada nije bila prepreka.

Veterinarska stanica zapošljava i Albance i Srbe, a svi rade profesionalno i ravnopravno. Profesionalnost i ekonomski uspeh ovde nadilaze bilo kakvu podelu po nacionalnosti.

Značaj klanice Jugokop

Jedan od ključnih izazova za stočare na ovom području je nedostatak lokalne klanice. Trenutno stočari moraju da prevoze životinje u udaljene klanice, što uključuje nepouzdane posrednike i dodatne rizike. Milković objašnjava:

-Svako naše gazdinstvo ima po dva-tri bika ili više jagnjadi godišnje, a klanica bi omogućila da sve to prođe legalno i da stočari direktno dobiju subvencije. Trenutno su primorani da se oslanjaju na nakupce, što je rizično i neefikasno

Klanica Jugokop ne radi već 12 godina, iako bi minimalnim angažovanjem od pedeset zaposlenih mogla da funkcioniše i servisira tri okruga na jugu Srbije. Osim što bi omogućila legalnu prodaju stoke i povećala subvencije, njeno pokretanje bi značilo i stvaranje novih radnih mesta i stabilizaciju lokalne privrede.

MILKOVIĆ: KLANICA NAM JE NEOPHODNA

-Samo na ovčarstvu imamo preko 25.000 jagnjadi godišnje. Sa funkcionalnom klanicom, lokalni stočari bi imali siguran i profitabilan način da prodaju svoju stoku, a država bi mogla da iskoristi subvencije koje već postoje. Godišnje država izdaje oko četiri miliona evra u vidu subvencija, a 70% toga ide upravo gazdinstvima u Bujanovcu i Preševu.

Pored profesionalnog odnosa prema klijentima, veterinarska stanica aktivno radi na očuvanju stočnog fonda i podsticanju mladih porodica da se bave stočarstvom. Broj goveda je sa minimuma od 7.000 nakon 2004. godine narastao na oko 10.000, dok je broj ovaca udvostručen, a koza takođe značajno povećan. Ovaj rast pokazuje da, uprkos ekonomskim izazovima i trendu iseljavanja, lokalni stočari ostvaruju stvarne rezultate kroz podršku i profesionalni rad veterinarske stanice.

U ovom multietničkom okruženju, Veterinarska stanica Bujanovac predstavlja primer kako saradnja Srba i Albanaca može funkcionisati ravnopravno i profesionalno, a institucionalna podrška i lokalna inicijativa pokazuju da inkluzivnost u praksi donosi konkretne ekonomske rezultate i jača zajednicu.

Drugu stranu priče iznosi privrednik Nedžat Behluli.

Ekonomska periferija bez investicija

Iako ne govori o otvorenoj diskriminaciji u svakodnevnoj saradnji, Behluli ukazuje na sistemski problem – ekonomski položaj regiona.

„Bujanovac i Preševo nemaju isti pristup kao firme u unutrašnjosti Srbije. Slab je obrt kapitala, bankarske garancije su problem, region se smatra nestabilnim.“

Prema njegovim rečima, mali broj firmi konkuriše za državne podsticaje, a još manji uspeva da ispuni kriterijume. To, kako navodi, nije isključivo etničko pitanje, već pitanje percepcije juga Srbije kao rizične zone.

Posebno naglašava da je privatni sektor „najveći poslodavac i garant socijalnog mira“, dok javni sektor nema kapacitet da apsorbuje nezaposlenost.

„Ne možete rešavati problem mladih zapošljavanjem po dvoje-troje ljudi u opštini. Potreban je ozbiljan investitor koji bi zaposlio 200 ili 300 ljudi.“

Novinar Jeton Ismaili smatra da izostanak investicija i ekomomskog razvoja nema veze s činjenicom da na ovom području živi veliki broj Albanaca, odnosno da nije direktno uperen protiv Albanaca.

-Mislim da vlast dovodi investitore tamo gde su glasovi, gde su veliki rezervoari glasova na koje računaju. Ovo područje im nije uopšte interesantno, malo ljudi, malo potencijalnih glasača. Ne bih rekao da je usmereno protiv Albanaca, jer i Srbi žive ovde i Srbi su pogođeni  Što se ekonomskog oporavka tiče juga Srbije nema na mapi – kaže Ismaili.

Privatizacija: Politička blokada ili tržišni neuspeh?

Na račun procesa privatizacije Behluli je izneo ozbiljnu optužbu.

„Privatni sektor je najveći poslodavac, sve ostalo, svaka institucija u javnom sektoru je prenatrpana, retko ima prilika za zapošljavanje. A ako nema ozbiljnog stranog investitora koji bi ovde zaposlio 300 radnika, onda nema ništa. Proces privatizacije u Bujanovcu i Preševu je bio ispolitizovan od pčetka. Agencija za privatizaciju je znala tačno koji su ovde subjekti potencijalni za privatizaciju. Kriterijumi su postavljani tako da lokalne firme nisu mogle da apliciraju. Tendencija je bila da se Albanci spreče da kupe ta preduzeća. Zbog toga su sada sve firme ovde – Gumoplastika, Jugokop, Svetlost, Proleće…sve je to uništeno i te firme su groblja sada“.

Nostalgija: Slike Motela naterale suze na oči Bujanovčana koji se sećaju prošlih vremena (Video)

Kao primer Behluli navodi sopstveno iskustvo iz 2004. godine, kada je kupio ciglanu u obližnjem Vladičinom Hanu sa kojom je pre toga imao dugogodišnju saradnju kao najveći kupac, ali je privatizacija poništena nakon političkog pritiska.

„Sedam dana sam bio vlasnik. Posle je privatizacija poništena. Firma je propala, 281 radnika je ostao bez posla.“

Navodi da je sudskim putem dobio spor, uključujući i međunarodnu instancu, ali da fabrika nikada nije obnovljena.

O sprečavanju albanskih privrednika da kupuju posrnule firme u vlasništvu države govorio je i narodni poslanik Šaip Kamberi.

U jednoj izjavi Kamberi je naglasio da je politizacija jedan od razloga za „razočaravajući proces privatizacije“ u Bujanovcu, a kao primere je  naveo Bujanovačku banju i Duvansku industriju Bujanovac (DIB).

-Postupak privatizacije Bujanovačke banje 2010. godine, na kojem je jedini ponuđač bila turska kompanija Turker Group (u porodičnom vlasništvu Albanca poreklom iz Bujanovca), neuspešno je okončan nakon povlačenja ovog investitora zbog „albanizacije“ i hajke u medijima. Bujanovačkoj firmi „Bici Komerc“ nije dozvoljeno da uplati učešće u postupku prodaje DIB-a, s obrazloženjem da će biti odložena privatizacija, da bi u istom postupku fabrika bila prodata mlekari iz Sremske Mitrovice“, rekao je Kamberi na okruglom stolu na temu privatizacije na Ekonomskom fakultetu u Bujanovcu.

Uz opasku da se ekonomski kapaciteti opštine drže u stečaju, Kamberi je naveo i primere Gumoplastike i Jugokopa, naglašavajući da je lokalna samouprava potpuno isključena iz procesa privatizacije, iako je spremna da ponudi sve što je u mogućnosti kako bi se privukli investitori.

Lečilište u Bujanovačkoj banji bilo je tema razgovora Kamberija i Vučića u februaru 2024. godine.

-Još jedna od tema bila je privatizacija Bujanovačke banje, kao i uvek kad razgovaramo sa predsednikom. On je sada rekao „hajde da nađemo partnera koji će kupiti to“, ali svaki inostrani partner koji dolazi u Srbiju dolazi ili kod predsednika ili u Vladu, pa ga oni preusmere gde bi mogao da investira. To je dakle odgovornost države, koja je do sada dovodila investitore samo do Vranja – rekao je Kamberi posle sastanka sa Vučićem u okviru konsultacija o novoj vladi.

Kamberi: Vučić mi je ponudio da zajedno radimo na privatizaciji Bujanovačke banje

Banja i dalje tavori u dugovima, blokiranim računima iako važi za jedinstveno lečilište u Evropi zbog izvora prirodnog gasa i lekovitog blata. Po informacijama s kraja prošle godine, zbog duga za struju od 27,5 miliona dinara račun Specijalne bolnice za rehabilitaciju blokiran je već pet godina, potvrdio je za Bujanovačke v.d. direktor ustanove Goran Nedeljković.

Banja u blokadi zbog duga za struju od 27,5 miliona

Po njegovim rečima, blokada računa nije novost za banju, koja već godinama posluje u takvom režimu. Banja je, inače, i u višegodišnjem sporu oko vlasništva sa Fondom PIO, što takođe otežava privatizaciju. U ovoj ustanovi u vlasništvu države, takođe nema radnika iz albanske zajednice.

O Banji je za Bujanovačke govorio i Rahim Salihi, organizacioni sekretar Partije za demokratsko delovanje (PDD) i odbornik u bujanovačkoj skupštini.

-Pogledajte šta se dešava sa ovo malo blaga koje je ostalo na teritoriji naše opštine. Zašto mi dopuštamo da se i to devastira? Imate slučaj Bujanovačke banje. Kad je uloženo zadnji put u Bujanovačku Banju, kad je država uložila zadnji put u Bujanovačku Banju? Ne mislim na “investiciju” promene brava, nego kad je nešto stvarno uradila da bi tu Banju pretvorila u bolju i atraktivniju lokaciju – rekao je Bujanovačkim Rahim Salihi, koji je i sekretar poslaničke grupe u Skupštini Srbije koju čine Šaip Kamberi, Pokret slobodnih građana i SDA Sandžaka Sulejmana Ugljanina.

SALIHI: SRBI ISPAŠTAJU ŠTO ŽIVE SA ALBANCIMA

Poput građana koji čekaju investicije i Salihi pita šta je sa Gumolastikom, klanicom Jugokop.

-Uopšte se ne pomišlja da se pokrene nešto što će zaposliti sve građane ovog kraja – i Srbe i Rome i Albance. Tako nešto sigurno ne sprečavaju Albanci iz Bujanovca, ni oni “loši” Albanci iz Prištine, ni ona “braća i prijatelji” u Tirani. Znači, ovo zavisi samo i isključivo od Vlade ove države. I zašto mi tu više od 20 godina nemamo ništa?  Ja ne znam zašto nemamo, ali stičem utisak da u Bujanovcu ispaštaju  Romi i Srbi, oni plaćaju cenu što žive s Albancima. Pa se pitam i da li je preduslov da u ovoj državi živimo normalno – da prestanemo da budemo Albanci. Ako je to cena, nećemo da je platimo – naglašava Salihi.

I on smatra da su Albanci odbijani kao potencijalni investitori samo zato što su Albanci.

Među lokalnim privrednicima postoji veliko interesovanje za nekadašnji Motel u vlasnišvu preduzeća Proleće u stečaju. Motel se nalazi na ulazu u grad kraj i do 1999. bio je omiljeno svratište meštana, ali i rado svratište putnika i turista, s obzirom da se nalazi tik uz autoput Beograd-Skoplje.

Nakon NATO bombardovanja 1999. u njega se useljavaju izbegle porodice sa Kosova i Metohije, koji više ne žive tu. Motel je krajnje devastiran, ali se nalazi na izuzetno atraktivnoj lokaciji. Međutim, država ne oglašava njegovu prodaju niti ima nagoveštaja o izlasku iz stečaja.

Ministarstvo privrede nije odgovorilo našem portalu na pitanja o ekonomskom razvoju ovog područja, koja smo poslali po Zakonu o pristupu informacijama od javnog značaja.

Iz Koordinacionog tela za jug Srbije izneli su podatke o kontinuiranom programu subvencija mikro i malim preduzećima i preduzetnicima koji se sprovodi od 2012. godine (uz izuzetak 2017).

Podsticaji KT doneli zapošljavanje 350 ljudi

Od 2012. do 2025. godine odobrena su bespovratna sredstva za 210 privrednika u ukupnom iznosu od 508 miliona dinara, a prema podacima Službe, realizacijom tih projekata zaposleno je oko 350 osoba. U budžetu za 2026. godinu za subvencije je planirano 34 miliona dinara.

Od Koordinacionog tela 24,7 miliona za privrednike, otvoren konkurs

U oblasti infrastrukture, za 2026. godinu opredeljeno je ukupno 228 miliona dinara — od čega 87,78 miliona za Preševo, 94,62 miliona za Bujanovac i 45,6 miliona za Medveđu. Projekti se odnose na unapređenje komunalne i saobraćajne infrastrukture, sa ciljem podsticanja privrednog rasta i zadržavanja stanovništva, navode iz Koordinacionog tela za Bujanovačke.

Podrška obrazovanju istaknuta je kao jedan od prioriteta. Od 2022. godine ponovo se dodeljuju stipendije studentima sa teritorije ove tri opštine koji studiraju na univerzitetima u Srbiji. Za školsku 2025/26. godinu izabrano je 10 novih stipendista, sa mesečnom stipendijom od 30.000 dinara.

Istovremeno, dodeljene su i stipendije srednjoškolcima: 66 u Bujanovcu, 91 u Preševu i 32 u Medveđi. Ulaganje u obrazovanje mladih, kako se navodi, predstavlja ključni preduslov dugoročnog ekonomskog razvoja i ostanka stanovništva u ovom regionu.

Rahim Salihi, međutim, smatra da rezultati koje iznosi KT nikako nisu za pohvalu:

-U poslednje dve, tri godine u Bujanovac za projekte stiže oko 90 miliona dinara iz KT, što je nešto manje od 800.000 evra. Oni ta ulaganja nazivaju kapitalnim projektima. A da li stvarno mislite da za 800.000 evra mogu da se rade kapitalni projekti? Pa Vlada Kosova daje taj novac albanskim studentima u Preševu i Bujanovcu za stipendije za godinu dana. Na kraju krajeva, Koordinaciono telo zato i postoji već više od 20 godina.  I Preševo i Bujanovac i Medveđa za godinu dana dobiju oko 2 miliona evra. To baš i nije za neku pohvalu – smatra Salihi.

Predsednik opštine Bujanovac Arber Pajaziti kaže da je o ekonomskom razvoju, privatizaciji i eventualnom pokretanju firmi poput Jugokopa, Gumoplastike i Proleća, bilo  određenih ideja i razgovora sa predstavnicima nadležnih institucija. Međutim, za sada je sve ostalo uglavnom na deklarativnom nivou, bez konkretnih koraka, jasnih rokova i vidljivih investicija na terenu.

PAJAZITI: NA PERIFERIJI EKONOMSKIH TOKOVA

Stiče se utisak da je jug zemlje, ne samo Bujanovac, u značajnoj meri izostavljen iz ozbiljnijih razvojnih tokova i strateških ekonomskih planova. To se direktno odražava na standard građana, na smanjenje privredne aktivnosti i, što je najzabrinjavajuće, na odlazak mladih ljudi koji u nedostatku perspektive svoju budućnost traže van ove sredine. Smatram da je krajnje vreme da se pređe sa razgovora i načelne podrške na konkretne mere – kroz podsticaje investitorima, aktiviranje zapuštenih kapaciteta i otvaranje novih radnih mesta. Bujanovac ima potencijal, radnu snagu i geostrateški položaj, ali bez ozbiljne podrške države teško možemo napraviti iskorak koji naši građani s pravom očekuju – kaže Pajaziti za Bujanovačke.

Iseljavanje i odlazak mladih direktna je posledica ekonomske nerazvijenosti Bujanovca, Preševa i Medveđe, smatra predsednik Nacionalnog saveta Albanaca (NSA) Enkel Redžepi.

-Preševo, Bujanovac i Medveđa i dalje spadaju među najslabije razvijene opštine u Srbiji, što se direktno odražava na svakodnevni život građana i dovodi do kontinuiranog iseljavanja, posebno mladih. Problem nije samo ekonomski, već i strukturni,  izostanak proporcionalnog zapošljavanja u javnom sektoru dodatno smanjuje lokalne razvojne kapacitete i podstiče odlazak stanovništva – kaže Redžepi za Bujanovačke.

Narodni poslanik iz Bujanovca Šaip Kamberi podneo je prošle godine Skupštini Srbije inicijativu za formiranje posebnog državnog fonda za razvoj opština Preševo, Bujanovac i Medveđa sa budžetom od 10 miliona evra.

Predvideo je da Fond bude u okviru Koordinacionog tela, uz maksimalnu transparentnost u upravljanju.

Kamberi je tada rekao da su tri opštine na jugu i dalje najnerazvijenije u Srbiji i pored višegodišnjih najava i obećanja zvaničnika Vlade Srbije o „angažovanju za ekonomski razvoj juga Srbije“.

• Podrška otvaranju novih radnih mesta kroz subvencije i obuke
• Stimulacija domaćih i stranih investitora putem poreskih olakšica i infrastrukturne podrške;
• Razvoj obrazovnih i stručnih kapaciteta u skladu sa potrebama tržišta rada;
• Formiranje posebne linije za subvencionisanje poljoprivrede;
• Uvođenje olakšica za mala i srednja preduzeća, organizacije civilnog društva, medije i sportske klubove prilikom učešća na konkursima ministarstava.

„Formiranje ovog fonda je neophodno kako bi se prekinuo trend odlaska mladih, otvorila nova radna mesta i stvorila perspektiva koja bi privukla i domaće i strane investicije“, naglasio je Kamberi.

Njegov predlog nije prihvaćen.