Otvaranje
BUJANOVAC, PRIŠTINA, 18. april 2018. – Geslo iz naslova ovog izveštaja, po kome se ne živi od gomile apsurda čiji smo savremenici već od trgovine čiji zakoni ne poznaju granice, naciju, veru i posebno narečenu politiku, izgovorio je Enver Hodžaj, kosovski vicepremijer i ministar inostranih poslova, neposredno pre nego što je sa Markom Čadežom, predsednikom Privredne komore Srbije (PKS), presecanjem crvene vrpce u sredu 18. aprila otvorio Međunarodni sajam privrede u Prištini.
Istu mantru je u izjavama za medije i neformalnim kontaktima sa izlagačima iz Srbije, koje je obišao zajedno sa Hodžajem, ponavljao i sam Čadež, slobodno se može reći neformalni domaćin skupa.
Uostalom, to je na neki načih potvrdio i Safet Grdžaliju, predsednik Privredne komore Kosova (PKS), koji je sa ovom dvojicom presekao vrpcu, kada je pre tog čina istakao Čadežov „veliki doprinos“ razvoju i promociji prištinskog sajma i saradnju dve privredne komore.
Iako će o politici biti reči u nastavku teksta, ovde je mesto digresiji čiji se sadržaj mnogim prisutnicima spontano oteo: Eh, kad bi privrednici pregovarali umesto političara…!
A na sajmu, 19. po redu, među gotovo 200 izlagača iz čitavog regiona, i 70 kompanija iz Srbije (Beograd, Niš, Ćuprija, leskovac, Trstenik…), ali i dve firme iz Bujanovca –Bivoda i Megal, svi na štandu PKS koji je dominirao sajamskom halom.
Kako “na ovim prostorima” sve nekako ima veze sa teritorijom, tako će i teritorija koju je zauzeo PKS, zbog svog gabarita, broja firmi koje je okupio ali pre svega, utisak je, simbolike koju sve to nosi, postati politički problem, o čemu, rekosmo, kasnije.
Štand Bivode
Nenad Zafirović, direktor Bivode, ne krije velika očekivanja od Sajma:
–Proizvodi Bivode zastupljeni su na tržištu Kosovskog pomoravlja, ali je u drugim delovima Kosova konkurencija jaka. Pokušaćemo da nađemo partnera koji bi distribuirao naše proizvode na ovom zahvalnom tržištu, a naši aduti su mineralna voda i sokovi sa voćnim sadržajem, kaže Zafirović.
Na štandu PKS, našlo se još nekoliko kompanija iz ovog kraja, poput Simpa i još jednog proizvođača nameštaja, firme Hanibal iz Vranja, koje su u Prištinu stigle u organizaciji kancelarija PKS u Bujanovcu (Ljurzim Rašiti) i Vranju (Branislav Popović).
Simpov izvoz na Kosovo 2 miliona evra
–Simpo je tradicionalno zastupljen na kosovskom tržištu, a očekujemo još veću prodaju od trenutne koja iznosi dva miliona evra godišnje, kaže za Bujanovačke Slađan Disić, generalni direktor Simpa.
Kad smo kod brojki, prema zvaničnim podacima dve privredne komore, robna razmena između Srbije i Kosova za koju, podsetimo, važe carinski i drugi propisi, 2017. je iznosila 500 miliona evra, što je za 150 miliona evra više nego 2016.
Nedžat Behljulji, bujanovački preduzetnih i na neki način naš vodič i domaćin u Prištini, kaže da i pored svih političkih prepreka, neki proizvodi iz Srbije su prosto nezamenjivi u kosovskim trgovinama.
–Pre svega građevinski materijal i konditorski proizvodi, pojašnjava Behljulji a njegove reči sjajan su uvod u najavljenu “političku pozadinu”.
Ovo stoga što su danima uoči sajma kružile glasine, koje su doprle i do juga Srbije, da će mnoge kosovske kompanije bojkotovati sajam zbog „prevelike zastupljenosti srpskih firmi“, što je inicijativa praćena medijskom kampanjom potekla iz prištinskih opozicionih krugova, a prihvatio je i nemali broj “javnih glasila” na albanskom s ove strane administrativne linije koju mnogi nazivaju još i granicom.
Iako je svakako mnogi preduzetnik iz ovog razloga izostao, nekako je utisak da masovnost ovde nije i ne bi ni trebalo da bude poenta, pa u Prištini, na otvaranju sajma, politike nije bilo ni u naznakama.
Uostalom, Hodžaj i Čadež su posle zvaničnog otvaranja nazdravili rakijom koju im je poslužio proizvođač iz Leskovca, što je ionako opuštenoj atmosferi dalo posebnu notu, dovoljno da se makar na trenutak zaborave političke i ine košmarne asocijacije kosovskog konteksta.
A kad smo kod opuštanja, preporučujemo restoran pored stadiona FK Priština koji se upravo renovira (stadion, ne kafana), sa odličnim izborom domaćih rakija, nacionalnom kuhinjom gde gledate kako se tave sa jagnjećim specijalitetima krčkaju u furuni na drva i, za one nostalgične, obaveznim BIRA E PEJA.
