fbpx

Bujanovačke u poseti porodici Mladenović u Rakovcu: Od ovčarstva može lepo da se živi

Zbog toga što ovde nemamo klanicu ostajemo bez subvencija države. Gubitak je  2.000 dinara, koliko bismo dobili za svako otkupjeno grlo. No, dobro je. Gledaćemo da proširimo stado. Planiramo negde do 150 ovaca. Ko hoće da bude svoj gazda, onda neka kupi ovce. Mladenovići kažu da im u svemu ovome pomaže Veterinarska stanica Bujanovac, koja održava gazdinstvo lečenjem,  savetima, umatičenjem…  

U planu je 150 ovaca

BUJANOVAC, 25. januar 2018.– Domaćinstvo Jovice Radivoja Mladenovića u selu Rakovac, nadomak Bujanovca, zaodenuto vlažnom  belinom prvog snega u 2018. godini.

Prolazeći asfaltnom saobraćajnicom  za Bujanovačku Banju, slučajni prolaznik skoro i da ne bi primetio bitniju  razliku u odnosu na susedna dvorišta, kuće i imanja sa obe strane puta.

Međutim, kada se odluči da svrati i zakorači u prostrano dvorište ovog uglednog rakovačkog domaćina pred dobrodošlim posetiocem  ukazuju se novosagrađene štale, nadstrešnice sa poljoprivrednom mehanizacijom, ambar i topli porodični dom Mladenovića.

Reporteru „Bujanovačkih“ dobrodošlicu je najpre poželeo Jovica, glava porodice.

Uz njega  i  sin Slavoljub, koji je upravo izašao iz štale nakon uobičajenog obilaska i hranjenja stotinu ovaca virtemberg rase.

Tu su i mladi jaganjci, a u drugoj štali pet krava i dve junice simentalske pasmine. Sva grla umatičena, što znači sa poznatim poreklom.

Mladenovići kažu da im u svemu ovome pomaže Veterinarska stanica Bujanovac, koja održava gazdinstvo lečenjem,  savetima, umatičenjem…  

Za svako umatičeno grlo, vele, dobijaju po 7.000 dinara, od čega 20 odsto  uzima služba za umatičenje.

Dok daje zob belom stadu Slavoljub, onako uzgred, kaže da se već  ojagnjilo šezdesetak ovaca.

-I ostale će uskoro. Zob dajem samo ovim što su se ojagnjile. Ostalima seno. Jaganjci se od  majki odvajaju  nakon podoja,  pre podne i uveče – govori ovaj mladi stočar, čiji radni dan, izuzimajući noćne povremene obilaske u periodu jagnjenja, počinje u 7 časova.

Slavoljubov otac Jovica, u čijoj su se porodici i ranije bavili ovim poslom, podseća  da je sa ovčarstvom, zbog nerentabilnosti, prekinuo   od 1974. do 2000. godine, kada je bio zaposlen u preduzećima, koja je, priznaje, često menjao.

Video sam da nema leb’ ni od fabrike. Negde 2007. godine u Oslare kupim deset ovaca  „virtemberg“. Dete ih je zavolelo i onda  smo proširili. Napravili smo koliko-toliko prostorije… Do kada, videćemo… Mesa daju dosta, a jagnje se u dve godine tri puta – priča nam domaćin dok ulazimo u dom Mladenovića, u kome žive tri generacije.

Jovičina supruga Vesna je  33 godine  radila u „Simpu“. Uzela socijalni program i sada, veli, kao i svi u kući, radi na imanju.

-Dvadesetak hektara zemlje obrađujemo. Sejemo pšenicu, ječam, raž, tritikale, kukuruz, stočni grašak. Radimo sve što treba. Drugi sin Igor, koji je zaposlen u Vojsci Srbije, i snaja Milica, pomažu u svemu. I unučad. Martin je drugi, Gabrijela prvi razred, a David je u predškolskom  – zadovoljna je baka Vesna.

Pored obezbeđivanja stočne hrane, ovce treba  terati na pašu. Osam-devet meseci.

Moje je da ih čuvam od Mitrovdana do Đurđevdana – šali se Jovica, dok pogled usmerava u vrednog Slavoljuba, mašinskog tehničara.  

I dok je išao u školu, Slavoljub je znao da se neće baviti mašinstvom.

Očekujem da ću da nastavim sa ovim. Inicijativa je moja. Više se ide na tov, na jagnjad. Prošle godine  bilo je 1,8 jagnjaca  po ovci, a prethodnih i po dva jagnjeta. Živa mera se kreće  2,5-2,8 evra . Cena nije loša. Još kada bi bilo i organizovanog otkupa…  Zbog toga što ovde nemamo klanicu ostajemo bez subvencija države. Gubitak je  2.000 dinara, koliko bismo dobili za svako otkupjeno grlo. No, dobro je. Gledaćemo da proširimo stado. Planiramo negde do 150 ovaca. Ko hoće da bude svoj gazda, onda neka kupi ovce. Isplate se – poručuje Slavoljub.

 




Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.