fbpx

Haziri usamljen u ideji razmene teritorija

Haziri i Arifi u Gnjilanu

Bujanovac, 24. avgust 2020. (Foto ilustracija) – Uoči sastanka lidera Kosova i Srbije koji je najavljen za septembar u Beloj kući, potpredsednik Demokratskog saveza Kosova Ljutfi Haziri insistira na tome da Preševo, Medveđu i Bujanovac treba pripojiti Kosovu, a zauzvrat bi Srbija mogla da dobije opštinu Leposavić na severu Kosova kao i 17 sela.

Gradonačelnik Gnjilana je, međutim, trenutno jedini političar na Kosovu koji u raspravu vraća ideju o promeni granice između Kosova i Srbije, piše Radio Slobodna Evropa.

Haziri kaže da je pitanje razmene teritorija ili kako ga radije naziva – korekcija granica njegova lična ideja i da se DSK u svojoj platformi za pregovore sa Srbijom protivi promeni granica.

„Politička većina DSK i njene strukture imaju političku platformu zasnovanu na principu suvereniteta, teritorije, granice i ustava Kosova kao neprikosnovenog u dijalogu i gospoda  Haradinaj,  Tači i Veselji ne treba da brinu o stavu DSK“, navodi Haziri.

Pravo Albanaca iz Preševa, Medveđe i Bujanovca na zajedništvo sa Kosovom, prema Haziriju, zasniva se na referendumu od 1. i 2. marta 1992. godine i rezoluciji Skupštine Kosova o „Preševskoj dolini“ koja je izglasana 2013. godine.

„Albanci kao većina u Preševu, Medveđi i Bujanovcu žele da se pripoje… Dok bi Leposavić i 17 sela, kao apsolutna srpska većina, trebali da se pripoje Srbiji, vrate se u svoju državu i ne budu prisiljeni da žive na Kosovu jer ga ne priznaju i ne žele“, navodi Haziri.

Na pitanje Radija Slobodna Evropa da li bi kosovska delegacija mogla da pokrene pitanje razmene teritorija bilo na sastanku u Vašingtonu ili na sastancima u Briselu, Haziri nije dao definitivan odgovor.

Zvaničnici DSK više puta su se protivili ideji korekcije granice ili razmene teritorija.

Sam premijer Kosova Avdulah Hoti izjavio je da ne dozvoljava da se o tim pitanjima razgovara u pregovorima sa Srbijom.

Lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj je govoreći o partneru u vladi, DSK i izjavi Luftija Hazirija nazvao to temom koja izaziva  nestabilnosti za nacionalni interes.

Portparol Evropske unije rekao je za Radio Slobodna Evropa da razmena teritorija ne doprinosi stabilnosti u regionu.

„Uloga EU je da olakša dijalog o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, da obezbedi poštovanje vrednosti i standarda EU i da je svaki sporazum u skladu sa međunarodnim pravom, prihvatljivim za države članice i da doprinese stabilnošću. Ideja o razmeni teritorija čini suprotno“, navodi se u saopštenju EU.

Takođe, EU temelji svoje protivljenje na negativnim reakcijama balkanskih zemalja i država članica EU.

Pitanje promene granica izazvalo je burne debate na političkoj sceni na Kosovu. Predsednik Kosova Hašim Tači prvi je govorio o toj temi.

Nazvavši to korekcijom granice,  Tači je rekao da je ujedinjenje Preševa, Medveđe i Bujanovca sa Kosovom pravo rešenje za postizanje mira na Balkanu.

„Mirovni sporazum zasnovan na korekciji granice između Kosova i Srbije, ako se postigne, biće u potpunosti u skladu sa međunarodnim pravom. Takav sporazum omogućava Kosovu formalno priznanje Srbije, osigurava pripajanje Preševa, Bujanovca i Medveđe“, napisao je Tači pre godinu dana u autorskom članku.

Diskusiju o ideji korekcije granice između Kosova i Srbije podržao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić ali je rekao da postoji veliko protivljenje zapadnih sila.

Pored Pokreta Samoopredeljenje, ideji koju je u to vreme predložio Tači usprotivili su se Demokratsi savez Kosova i Demokratska partija Kosova.




Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.