Odakle nekome pravo da objavljuje moje fotografije? Ja smem da se slikam kako hoću, šta se to koga tiče? I šta se koga tiče kome ja šaljem poljupce

Slučaj, ili afera oko profesorke muzike u više vranjskih srednjih škola, Suzane Alar, čije su se fotografije, ili navodne fotografije slobodnijeg sadržaja našle u medijima, prvo lokalnim, pa onda i svim ostalim, paradigma je aktulenog trenutka, i precizno opisuje dno na kome se ovdašnje društvo nalazi. Priča je poznata – jedna ovdašnja kablovska televizija objavila je u petak najpre na svom portalupriču o Suzani Alar, na kojoj je ona (ili nije) u prilično erotizovanoj pozi, sa dojkama na uvid, u poziciji poznatoj kao „najbolja učiteljica“.

Alarova je postala velika srpska tabloidna zvezda, u kratkom roku, za jedan vikend, a da malo ko, osim klinaca kojima drži časove, zna ko je ona uopšte. Naravno, društvo u kome tabloidi čuvaju moral građana zaista nije normalno, ma kako da se posmatra. Školstvo u kome se dešavaju ovakve stvari takođe nije normalno, bilo kako da se posmatra. Društvo kome je prva reakcija naslađivanje najpre golotinjom, a potom i tuđom nesrećom takođe ima malo šanse na opstanak. Bilo kako bilo, u tih nekoliko dana, od prvog objavljivanja fotke lepe profesorke, pa do njenog totalnog uništenja kao ličnosti, izdešavalo se more stvari koje dovoljno govore o nama i jasno upućuju na potrebu hitnog lečenja čitavog društva gorkim lekovima.

Boli me glava od svega ovoga, u šoku sam. Telefon mi neprekidno zvoni, zovu mediji, ali i obični ljudi, a ja ne znam šta sad da radim. Videću sa advookatima, ali od ovoga nema odbrane. Ne znam samo čime sam ovo zaslužila

Suzana Alar ni po čemu nije posebna, jednostavno, nije javna ličnost, ako neko u Vranju uopšte može da ne bude vlasništvo svih. Udovica, ima 47 godina, dve ćerke, muziku u školama predaje već 23 godine. I, da, lepa žena, koja se ne libi da na svom privatnom fejsbuk nalogu postavi i slike koje nisu uobičajene glede njihove slobodoumnosti.

Začudo, Alarova nije odbijala kontake sa medijima, i čini se da je na samom početku čak i uživala u njima. Najpre je neuverljivo tvrdila da je reč o fotki koja je bila u njenom mobilnom, ukradenom pre dve godine, onda se branila da je to ona, ali fotošopirrana, da bi na kraju rekla kako na slici uopšte nije ona, nego neko ko jako liči na nju.

– Odakle nekome pravo da objavljuje moje fotografije? Ja smem da se slikam kako hoću, šta se to koga tiče? I šta se koga tiče kome ja šaljem poljupce? – rekla je Alarova za Vranjske.

Ona je dodala da je na bolovanju, i da trpi velike pritiske:

– Boli me glava od svega ovoga, u šoku sam. Telefon mi neprekidno zvoni, zovu mediji, ali i obični ljudi, a ja ne znam šta sad da radim. Videću sa advookatima, ali od ovoga nema odbrane. Ne znam samo čime sam ovo zaslužila – dodaje.

Alarova je čitavo vreme, dok je medijska bura trajala, pokušala da se prikaže kao smerna osoba. Ono, slike sa njenog fejsa, pre nego što ga je potpuno očistila, oštro je demantuju, al’ ajd sad. Jedna od ideja je iša dotle da predstavlja Alarovu kao nemoralnu učiteljicu koja zlostavlja svoje učenike tako što im šalje svoje nage slike. Pa je, kao, nekom dosadilo, pa je dao malo u javnost. Dušebrižni su novinarima delili i brojeve telefona navodno oštećenih klinaca, ali ni jedan od njih, čak ni u naznakama, nije potrvrdio takvo ponašanje profesorke. Najdalje se otišlo konstatacijom „pa to svi znaju“, bez objašnjenja šta sve spada pod „to“. Bez obzira na nedostatak dokaza, Suzana je morala da se javno pravda za nešto što nije učinila.

– Nikome od učenika nisam slala spornu sliku. Kodeks oblačenja i ponašanja u školi za mene su svetinja. Neprijatno mi je i zbog rodbine pokojnog supruga koja živi u Kikindi. Nezaštićena sam i zaista ne znam šta da radim. Kome da se žalim? Nedopustivo je da provokativne slike budu na društvenim mrežama, posebno u medijima – rekla je Alarova nekom od medija.

Povodom ovog slučaja, reagovali su i direktori škola u kojima Alarova radi. Oni su se u utorak sastali da razgovaraju o ovoj temi, posle čega su izdali krajnje šturo saopštenje za javnost, koje bi i u njihovim školama dobilo tek jedva prelaznu ocenu na pismenom.

U ovom dokumentu se kaže da je Suzana Alar pred direktorima škola svedočila da se u medijima nije pojavila njena fotografija, nego da je reč o obradi u fotošopu, posle koje se ona obratila „nadležnim organima“.

– Alarova je na tom sastanku izjavila da ničim nije želela da ukalja ugled prosvetnog radnika, niti ugled škola u kojima radi, jer živi od toga i kao samohrana majka izdržava porodicu – piše u saopštenju.

Uz to, u tom dokumentu se napominje da direktori nemaju primedbe na rad Alarove, te da ona ima dve kćeri, dok je njen suprug „dao život za Srbiju 1999. godine“. Saopštenje su potpisali direktor Ekonomske Branko Trajković, Medicinske Gordana Jovanović, Hemijske Nenad Mišić i Tehničke škole Slaviša Anđelković.

Alarova je na tom sastanku izjavila da ničim nije želela da ukalja ugled prosvetnog radnika, niti ugled škola u kojima radi, jer živi od toga i kao samohrana majka izdržava porodicu – piše u saopštenju sa kolegijuma direktora četiri škole u kojima Suzana Alar predaje

Žene sa lokalne javne scene imaju svoje mišljenje o čitavoj priči:

– Kao i mnogo puta do sada, prisustvujemo skretanju pažnje sa bitnih na nebitne stvari. To čak nije ni namerno, tako sada ljudi žive, nemoćni da žive pun, stvaran život. Tu je i nisko osećanje samopoštovanja, koje raste kad ljudi vide da i od njih ima gorih. Ali, to je ovde oduvek tako – kaže Suzana Popović Irić, doskorašnja direktorka Biblioteke.

Portparolka ZC Vranje Beba Kanački kaže da se stavovi ne smeju donositi na osnovu rekla kazala.

– Priča se – pa to su gluposti. I svi su nevini dok se ne dokaže da je neko kriv. Ne slažem se jednostavno sa ovakvim načinom ophoođenja sa ljudima. Ako postoje nekakve zakonske smetnje, neka nadležni rade svoj posao, ali, ako ih nema, neka ostave ženu na miru da živi svoj život i radi svoj posao – kaže Kanački.

Saša Stojković (Vranjske)

Fotografije preuzete sa FB