Prikovana za kolica, otvorila je frizerski salon u Bujanovcu, na posao sama ide kolima

Piše: D. Stošić

Uživa u poslu u svom salonu

Bujanovac, 17. avgust 2021. – Arife Selimi, mlada žena iz sela Lučane, i pored dugogodišnjeg invaliditeta svakog dana seda za volan svojih kola, odlazi na posao u svoj frizerski salon u Bujanovcu i  sa osmehom na licu živi život vodeći se devizom da  „od kukanja nema vajde“.

Život joj se preokrenuo kada je sa samo 4 godine doživela sobraćajnu nesreću u kojoj je povredila kičmu i trajno ostala vezana za invalidska kolica.

Ta fatalna dijagnoza-paraplegičar nije uticala na odustajanje od životne borbe i želje da sebi omogući normalan i dostojanstven život.

– Dosta je poteškoća za nas invalide, ali ja sam odlučila da život uzmem u svoje ruke i da se osamostalim koliko god mi to mogućnosti dozvoljavaju, kaže za naš portal Arife.

U svojoj borbi ne posustaje. Završila je osnovnu, potom i srednju školu, položila vozački ispit, trudila se da što manje zavisi od drugih i nije prestajala da uči i radi na sebi.

Ono što je muči je slaba „vidljivost“ osoba sa invalidietom u samoj lokalnoj zajednici, gotovo nepostojeća podrška i „ćutanje“ lokalne samouprave, u kojoj je privremeno radila, na pitanja koja su od životnog značaja za ljude poput nje.

“Nema fajde od kukanja”

– Nije dovoljno samo napraviti pristupnu rampu za invalidska kolica i misliti da je problem rešen. Samo zgrada opštine Bujanovac ima lift, ostale institucije su za nas nepristupačne, pa se na razne načine dovijamo kada želimo da završimo neke obaveze ili da ostvarimo neka prava, dodaje Arife.

U Bujanovcu je, kaže, osnovano Udruženje paraplegičara, pre nekoliko godina, ali se ostalo samo na tome:

-Nikakvih aktivnosti niti transparentnosti od strane udruženja nije bilo, za razliku od drugih gradova u Srbiji gde osobe sa invaliditetom dobijaju punu podršku i uključeni su u zajednicu.

 

 

 

 

 

 




Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *