Piše: I. Jovanović

Bujanovac, 22. decembar 2023. „Život je trenutak vašeg uživanja, on je osećaj kada znate da ste voljeni i da volite, ostalo je nevažno. Usamljenost je životni test, potrudite se da ga položite, jer u suprotnom niste ni postojali“, poruka je koju svojim čitaocima šalje pisac iz Bujanovca Ajvanko Ismailović u nedavno objavljenom časopisu „Zlatni trenuci“.

Ajvanko Ismailović (26) rodio se i odrastao u Bujanovcu, gde je završio osnovnu i srednju školu. Poslednjih šest godina živi sa roditeljima u Novom Sadu, ali se rado vraća u Bujanovac koji je, kako kaže, za njega posebno i najlepše mesto na svetu.

Svoj prvi roman „Vrtlog strasti“ objavio je 2021. godine i bio je, kako kaže, iznenađen koliko je dobro prošao.

Bujanovčanin Ajvanko Ismailović objavio roman „Vrtlog strasti“

-Zbirka ljubavnih tekstova „Zlatni trenuci“ je trebalo da izađe u martu, ali je sa projektom bilo izvesnih problema, tako da do objavljivanja nije ni došlo. Zato sam odlučio da izdvojim petnaestak tekstova i da sam finansiram i objavim časopis pod istim imenom. Planiram promociju posle praznika – objašnjava Ajvanko.

Časopis, koji prodaje preko društvenih mreža po ceni od 1.000 dinara, odštampao je u 150 primeraka na srpskom i romskom jeziku, jer je želeo da svim njegovim prijateljima bude dostupan.

Ovaj talntovani mladić počeo je da piše u prvom razredu srednje škole, na času matematike.

-Dok su ostali radili zadatke, ja sam pisao pesme. Najpre sam pokazao svojoj profesorki srpskog jezika, koja mi je dala vetar u leđa, i ta moja strast ka pisanju traje do danas. Pišem samo na srpskom jeziku, jer mi je lakše da se izrazim. U romskom ne pronalazim prave reči – kaže Ajvanko.

Inspiraciju nalazi u Bujanovcu koji je, kako kaže, znao i da ga šamara i da ga uzdiže do nebesa. Ljudi i priče iz ovog grada su mu nadahnuće, svaki ćošag Bujanovca ga na nešto podseća.

-Do sada sam napisao oko 2.000 pesama. Ne pišem stalno, desi se da mesecima ne uzmem olovku i papir, ali kad mi dođe inspiracija u stanju sam da u jednom danu napišem dvadeset pesama i tekstova – kaže Ajvanko.

Svi mu pružaju podršku, a najveći kritičari su drugarica i drug.

-Imam njih dvoje kojima pošaljem svaki tekst ili pesmu pre nego što je objavim, tako da i kad imaju neku kritiku ili savet, ja to prihvatim, jer znam da su realni i da mi žele najbolje – dodaje Ajvanko.

Jedino što su mu neki zamerili, kako kaže, je to što ne piše na romskom jeziku. Zbog toga je i časopis „Zlatni trenuci“ preveo na romski, jer želi da svojoj zajednici približi svoj rad.

-Zbirku je preveo profesor iz Preševa Safet Osmanović, kome se ovom prilikom zahvaljujem. Takođe, zahvalnost dugujem i Snežani Milošević, koja je bila urednik i lektor časopisa, kao i foto studiu Denis koji je uradio fotografije – kaže mladi pisac iz Bujanovca.

Za sve ljubitelje Ajvankove poezije i proze, u nastavku teksta prenosimo jednan deo Zlatnih trenutaka.

Padala je kiša te večeri…

Jesenja vrela kiša.

Šetali smo slabo osvetljenom ulicom,

Dok su prolazila ubrzana kola.

Ljudi su žurili ka svojim kućama.

Zapravo bežali su od kiše.

Ogrnuo sam te mojim kaputom i čvrsto te držao za ruku.

Zastali bi na svakih par koraka, gledao bih tvoje stakleno kestenjaste oči.

Pomerivši pramen tvoje kose iza uha.

Voleo sam miris tvoje kose, tvog vrata.

Ukus tvojih usana prepuklih višanja uvek je trajao danima na mojim brkovima.

Naslonila bi glavu na moje rame,

I sanjali bi neke snove, neka bolja vremena

Koja nikada nisu ni došla.