krstata dzamija

Bujanovačka čaršija (4): Tekija i džamija u Bujanovcu

U ataru sela Levosoja na reci Moravici imao je vodenicu.Taj lokalitet se i danas zove Zaimova vodenica. Zaim Aga je Levosojčanima poklonio njivu da na pogodnijem mestu seljani sagrade školu. Na tom mestu se u Levosoju nalazi današnja Osnovna škola ”Vuk Karadžić”. Stanković je u Zaim aginom hanu noćio 23. i 25. juna 1897. godine. U svojim beleškama T. Stanković daje zanimljive detalje o Bujanovcu toga vremena – čaršiji, mehanama, zanatlijama , crkvi, školi i džamij

Piše: Džahid Ramadani

Bujanovac, 26. januar 2016. (Bujanovačke, naslovna fotografija Kstata džamija u Vranju) – U Bujanovcu su 1884. (J.Hadži Vasiljević, Južna  stara Srbija,knjiga druga, Preševska  oblast, Beograd,1913,s.3) izgrađena jedna nova džamija i tekija. Džamija je izgrađena u centru Bujanovca. Do 2000. godine mesto gde je bila džamija bilo je neizgrađeno. To vakufsko mesto se nalazilo na uglu Trga bratstva jedinstva i Karađorđa Petrovića, preko puta Simpove robne kuće i Upravne zgrade Gumoplastike.

sultanija-hurem-prava-hurem-grob-foto-wikipedia-1359628207-261255Grob Sultanije Hurem

ZAIM AGINA DŽAMIJA

Džamiju je izgradio Zaim Aga, otac Remzije hanum, muhadžir (doseljenik) iz Vranja koji je bio veoma bogat. On je imao čifluke u Levosoju i Radovnici, opština Trgovište. Njive je imao i u Sveta Petki. Gde god vidiš plodnu njivu u Bujanovačkoj nahiji, bila je zaimska.

Zaim Aga je imao i dva hana. Jedan u Bujanovcu  a drugi pokraj starog puta Bujanovac-Preševo, gde se danas nalazi upravna zgrada Feldspada. Zaim Agin han u Bujanovcu  pominje Todor Stanković, srpski konzul u Prištini:

U Bujanovce odsedosmo  u hanu koji je pre kratkog vremena  podigao  Zaim aga a koji pod kiriju držaše  Božin Petković iz Kumanova”.

U ataru sela Levosoja na reci Moravici imao je vodenicu.Taj lokalitet se i danas zove Zaimova vodenica. Zaim Aga je Levosojčanima poklonio njivu da na pogodnijem mestu seljani sagrade školu. Na tom mestu se u Levosoju nalazi današnja Osnovna škola ”Vuk Karadžić”. Stanković je u Zaim aginom hanu noćio 23. i 25. juna 1897. godine. U svojim beleškama T. Stanković daje zanimljive detalje o Bujanovcu toga vremena – čaršiji, mehanama, zanatlijama , crkvi, školi i džamiji:

”Srbi imaju svoju crkvu i školu  a Muhamedanci džamiju podignutu pre 5-6 godina”.

Pouzdano se ne zna kad je srušena bujanovačka džamija. Ima maštovitih priča. Ostatci ruševina od džamije, kamenje i drugi materijal dugo je stajalo na tom mestu sve do šezdesetih godina prošloga veka.

DOKUMENT INSTAMBULSKOG ARHIVA

Nakon citiranih autora koji su ostavili dragocene podatke o bujanovačkoj džamiji na srpskom jeziku, citiraću autentičan dokumenat iz Istambulskog arhiva koji je sa osmanlijskog jezika preveden na savremeni turski jezik. Identičnost prevoda sa originalom su potpisom potvrdili dana 09. 06. 2001. godine specijalisti ove oblasti. Navedeni dokumenat na korišćenje mi je ponudio predsednik verske Islamske zajednice Bujanovac, efendija Nedžmedin Saćipi.

Naziv dokumenta: ŞAHSIYET KAYIT ÖRNEĞI-PRIMERAK  IZVODA  LIČNIH  PODATAKA (za službemike bujanovačke džamije,Dž.R.)

Osnovni broj:171/1496

Vrsta službe: propovednik,

Ime službenika: Hadži Mustafa efendija, sin Hadži Ibrahima kome je izdat dekret

Datum uručenja: 27 meseca Šabana 1312. godine po muslimanskom kalendaru, odnosno  22. 02. 1895.godine

Ime i mesto vakufa (muslimanske verske imovine i dobročiniteljstva: Prištinski sandžak, kome pripada preševska kaza, selo Bujanovac, od strane stanovništva izgrađen novi objekat džamija.

Povodom smrti pomenutog, koji nije ostavio decu, da  ga dostojno naslede dekretom je imenovan (za propovednika) Halil efendi sin Hazira, na dan 2 Zilhidže 1326.H. odnosno1908 g., saopštenje.435. Ovaj dokumenat nam  daje lične podatke o propovednicima,  džamije datumima imenovanja i njihova imena. Dakle, na osnovu dokumenta, imamo dragocene podatke da je propovednik, bujanovačke džamije od 22.02. 1895 bio Haxhi Mustafa efendija ,sin hadži Ibrahima sve do njegove smrti 1908 godine, kada se na njegovom mestu dekretom za propovednika imenuje Halil efendija sin Hazira.Obzirom da je svrha dokumenta davanje ličnih podataka  o propovedniku normalno je da ovde nema podataka o imenu dobrotvora gradnje džamije ni godine kada je džamija izgrađena.

POSLEDNJI DERVIŠ BUJANOVAČKE TEKIJE

Tekija  bujanovčka nalazila se u dvorištu fabrike Gumoplastika, gde je radnička menza te fabrike. To  je bila velika jednospratna zgrada. Njeno veliko dvorište bilo je ograđeno zidom. U dvorištu je bila bašta sa predivnim  mirisavim cvećem. Unutar dvorišta tekije postojala je i jedna pomoćna zgrada. U njoj su stanovale gospođa Elifa kao i Remzija Avdijević- Dajča.

Tekija u BlagajuTekija u Blagaju (Foto: Wikipedija)

Tekija je imala  jedan veliki dugačak hol. Sa desne strane hola nalazila se prostorija gde su bili sahranjeni derviški velikodostojnici,  šehovi… Na žalost, ne znamo tačan broj grobova i imena sahranjenih u tekiji.

Grobovi su bili pokriveni daskama. To  se  zove  kubura. Ona je pokrivena pokrivačem od čohe ili kadife sa arapskim natpisima od Kurana. Devojke bi donosile lepo izvezene boščaluke, stavljale bi ih preko kubure kako bi im se ostvario kismet, želja za udajom. Iako je zgrada bila stara, unutar tekije je bilo čisto i lepo uređeno. O održavanju se brinuo derviš Ymer. On je bio i poslednji derviš Bujanovačke tekije. Tekija je srušena posle Drugog svetskog rata.

(u sledećem nastavku SRPSKA ŠKOLA)

dzaja1BELEŠKA O AUTORU: Džahid Ramadani, pesnik, publicist,  prevodilac ,dugo se bavi pisanjem na srpskom ,albanskom i turskom jeziku. Maja ove godine je objavio zbirku pesama na albanskm jeziku BUJANOCI KRENARIA IME-BUJANOVAC,MOJ PONOS. U svojim pesmama i proznim tekstovima sa puno ljubavi  i topline opisuje Bujanovac, njegove ljude i događaje. Iz njegovog bogatog opusa čitaćete u nastavcima o BUJANOVAČKOJ ČARŠIJI, znamenitim objektima u kojima se odvijao život ovog grada: Stara opština, Turska Škola, Srpska škola (sačuvana), Lekovitoj moći Bujanovačke-Karaman banje. O čuvenom Bilač hanu, o Škodrinoj kući u Starcu, o Albanskom ustanku u Vranjskom pašaluku… O najpoznatijim bujanovačkim trgovcima i zanatlijama koji su bili oličenje ovoga grada: Nikoli Laziću, Božinu Popoviću-Žiki Karči, Dimi Dodiću Baronu… .Prikupljaju se podaci o Josifu Timiću, Dinetu Timiću, Dajči Ćebapčiji, Mulla Hasanu,Mehmedu Čorovinji, Zejni Šoferu i dr.

 

 




Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *