Bujanovac, 17. oktobar 2023.- Reč „duhoklonuće“ pobedila je na takmičenju za najlepšu novu srpsku reč koje je organizovao sajt „Mala biblioteka“ iz Londona. Reč duhoklonuće je zamena za tuđicu depresija, a za nju se opredelio desetočlani žiri.
Pobedničku reč smislila je Dragana Albijanić iz Subotice.
Drugo mesto zauzela je reč „prohujak“, koja predstavlja zamenu za „flešbek“ predlog Maše Antonijević iz Jagodine.
Na trećem mestu prema odabiru žirija našla se reč „prikačica“, sinonim za tuđicu „atačment“, koju je predložio Miloš Mićović iz Beograda.
I stručni žiri i javnost izabrali su duhoklonuće za najlepšu srpsku reč, ali se njihova mišljenja nisu poklopila kada je reč o drugom i trećem mestu. Na drugom mestu po mišljenju javnosti našla se reč „beztebnost“, a na trećem „beznemož“.
Među prvih deset reči za koje se opredelio žiri su još i: smućak, susramlje, otkazniti, lasnolomna, uzrenje, premisliti i opazica.
Za ove reči nema objašnjenja kojih su reči sinonim, pa je na čitaočevoj mašti da to otkrije.
Nagrađeni od žirija dobijaju novčane nagrade i Rečnik srpskog književnog jezika Dr Miloša Moskovljevića, sa pečatom takmičenja. Takmičenje je završeno 15. septembra.
SMISAO: Dobra i lepa reč je i umetničko delo i pedalj puta koji nas spaja. Dobra reč snaži i ulepšava jezik. Nova reč daje novu snagu jeziku, doprinoseći njegovoj lepoti. Reč nam pomaže da se bolje razumemo pa i da sami sebe bolje shvatimo. Za opstanak jezika u savremenom dobu brzih promena potrebni su briga, pažnja, trud. Jezik opstaje uz ljubav mnogih, od deteta, do učiteljice, do glumca, pisca, naučnika i svakog drugog običnog čoveka koji jezik voli. Svaku reč srpskog jezika koju danas govorimo je nekad neko prvi put izgovorio. Jezik se stvara i obnavlja svakodnevno. Cilj takmičenja ,,Najbolja nova srpska reč” je višeslojan. Ovakva takmičenja postoje i u drugim, malim i velikim jezicima, na koja smo se ugledali. Takmičenjem za ”Najbolju novu srpsku reč” želimo da podstaknemo i javni razgovor o vrednostima reči koje govorimo. Takmičenje je otvoreno za sve. Uz svaku reč poslati objašnjenje značenja, objasniti nadahnuće i cilj predložene reči. Reč ne sme biti prethodno zabeležena niti u jednom srpskom rečniku. Prihvataju se reči koje mogu imati zvučne sličnosti sa drugim slovenskim jezicima, a danas nisu u upotrebi u srpskom jeziku. Prednost imaju zamene za nepotrebne tuđice (posebno anglicizme), s tim što: (a) Traže se predlozi za nepotrebne tuđice, a ne za srpske reči, i (b) Ne traže se zamene za široko prihvaćene (prilagođene) pozajmljenice poput reči džezva, bojler, radijator, jastuk, itd…
Konkurs je idiotski, jezik se spontano razvija, jezički purizam je kulturna bolest inferiornih sredina.