Piše: I. Jovanović

Bujanovac, 23. avgust 2023. Skopljanci Viktor Cvetić i Nino Škrinjarić, pravnik i novinar, Srbin i Hrvat po rođenju, a kako kažu, Makedonci po karakteru, sastavili su posebnu zbirku o Manstiru Prohor Pčinjski kod Bujanovca koja je svedok njegove bezvremenske vrednosti i slikovito pokazuje da je ovaj manastir svedok vremena.

-Smatram da je jedna od naših najvećih svetinja Manastir Prohor Pčinjski. Mnogo manastira sam u Evropi posetio, ali je Prohor Pčinjski postao deo mog srca. To je mesto gde svako od nas može da pronađe svoj mir, da u njemu bude kao u svom domu, domu koji mu je podario sam Bog kroz vešte ruke sveštenih lica – kaže Cvetić na samom početku našeg razgovora.

Viktor Cvetić

Prohor Pčinjski je mesto, kako kaže, na kojem je Bog sakupio svu lepotu sveta i stavio je upravo tu.

Cvetić je radio u državnom arhivu i imao priliku da istražuje istoriju manastira, posebno istoriju Prohora Pčinjskog, a onda je sa svojim kumom Ninom došao na ideju da naprave, kako kaže, zbirku koja će slikovito prikazati kako se Manastir razvijao i menjao tokom godina.

–Želeli smo da podignemo svest hrišćana na Balkanu o značaju ovog Manastira. Hrišćanstvo je naša kulturna baština i danas je značajno više od svega vratiti se pravim hrišćanskim vrednostima. Svetu u kome dominiraju rijaliti programi i u kome su se vrednosti poremetile potrebna je jedna „ručna kočnica“ koja će nas resetovati i pokazati pravi moralni put kojim su išli i naši preci – kaže Cvetić.

Istražili su, kako kažu, više od pedeset naučnih radova o samom Manastiru i došli do zbirke koja danas predstavlja pravo blago.

-Naš cilj je bio da slikovito prikažemo istoriju Prohora Pčinjskog, odnosno da omogućimo ljudima da vide kako je manastir nekada izgledao i kako se menjao tokom svih ovih godina. Sakupljali smo stare fotografije koje se nigde danas ne mogu naći, mnoge od njih su izgorele u požaru 2014. godine i ovo je jedina knjiga u kojoj su sve one na jednom mestu, poređane po kategorijama i hronološki – kaže Škrinjarić.

Nino Škrinjarić

Proces naučno-istraživačkog rada trajao je, kako kažu, šest meseci. Knjigu su izdali u malom broju primeraka, koje su poklonili ljudima za koje smatraju da zaslužuju da je imaju, ali im je u planu i drugo izdanje koje će biti u komercijalne svrhe. Pored toga, planiraju i da knjigu izdaju u boji, jer su u ovoj fotografije crno-bele.

-Uradili smo nešto što do sada nije urađeno, a to je da sve autore koji su pisali o Manastiru Prohor Pčinjski stavimo u jednu knjigu, da prikažemo potpunu istoriju – kaže Cvetić.

Knjigu će promovisati širom Balkana, sledeće nedelje predstaviće je u Banja Luci.

-Ljudi sa juga Srbije, a posebno iz bujanovačkog kraja, redovno odlaze da uživaju u lepoti samog manastira i prirodi u njegovoj okolini, da se kupaju u reci Pčinji. Možda neko od njih ne zna koliko je ovaj manastir značajan za sve nas i ovo je prilika da se bliže upoznaju sa njegovom istorijom, jer on je svedok vremena – dodaje Škrinjarić.

Vizuelni vremeplov prikazan u ovom naučnom radu daje, kako kažu, iz kulturološkog ugla posebnu predstavu o Manastiru, budući da daje jedinstveni uvid u zbirke najvrednijih ikona, slika moštiju i sakralnih artefakata od izuzetnog istorijskog i teološkog značaja.

„Pred vama je Manastir Sveti Prohor Pčinjski u svojoj bezvremenskoj stvarnosti“, stoji na početku knjige.

Nino Skrinjarić je hrvatski autor i novinar. Radio je u dnevnim listovima „Makedonski sport“ i „Nova Makedonija, a danas se bavi istraživačkim projektima i piše monografije posvećene poznatim gradovima i ličnostima iz Severne Makedonije, ali i van njenih granica.

Viktor Cvetić je pravnik po vokaciji, a pisac u duši. Pravnu karijeru započeo je u Ambasadi Republike Srbije, gde je radio sa istaknutim ličnostima iz oblasti diplomatije. Nakon toga radio je u Državnom arhivu Makedonije kao pravnik, a trenutno radi u Ministarstvu finansija. Pisanjem se bavi više od deset godina i objavio je radove u više od pedeset knjiga.

Obojica su rođena 1992. godine u Skoplju.

Trenutno rade na projektu o Vlasotincu koji će prikazivati kakav je život ljudi bio na tom prostoru pre više od sto godina.